Стенице војвођанских слатина (2015)

20150809__mg_2455IMG_4908IMG_3903IMG_8032

 

 

Идеја о истраживању стеница слатинских станишта

Стенице (Heteroptera) су еколошки изузетно разноврсна група инсеката, која насељава готово све типове станишта, како природна, тако и она која је створио човек. Упркос њиховој свеприсутности, стенице су у Србији слабо изучена група и постоји свега неколико стручњака који се баве овим инсектима. Међутим, стенице имају своје место у природи, као и специфичне улоге у екосистемима, независно од тога да ли их примећујемо и колико их познајемо. Ови инсекти генерално воле топла и сува станишта тако да су травна станишта изузетно богата врстама. За разлику од фауне ливада и пашњака планинских крајева Србије, фауна стеница природних и полуприродних травних станишта Војводине је слабо истражена, а оваквих станишта је из године у годину све мање. Слатински и степски фрагменти у Војводини су мале, међусобно изоловане површине, а јединствен биљни и животињски свет је под сталном претњом да нестане. Инсекти као што су стенице су кључни чланови мрежа исхране у травним екосистемима, због чега је неопходно очувати њихов диверзитет и бројност ради опстанка других чланова заједнице.

Слатинска станишта (слатине) Војводине настањују специфичне врсте и заједнице биљака (халофите) које су прилагођене животу на заслањеном земљишту са променљивим водним режимом. Услед изузетних вегетацијских и флористичких одлика, слатине углавном имају статус Подручја од међународног значаја за биљке (IPA), међутим о инсекатском свету који их насељава се јако мало зна. Највећи број врста стеница су биљоједи зависни од вегетације, па врсте биљака, структура биљног покривача и микроклиматски услови које вегетација ствара, одређују састав заједница стеница, њихову бројност и уопште присуство појединих врста.

Идеја о истраживању стеница слатинских станишта проистекла је из жеље да сазнамо које врсте стеница се срећу на војвођанским слатинама, чиме је састав њихових заједница условљен и да ли постоје врсте које у Србији настањују искључиво слатине?

 

Реализација идеје

Нашу идеју о истраживању стеница слатинских станишта финансијски је подржала Рaфорд фондација, а сам пројекат је добио нешто шири оквир, поред научно-истраживачког дела садржи и значајну промотивно-едукативну компоненту. Желели смо да упознамо ширу јавност са слатинским стаништима и стеницама које их настањују, као и проблемима са којима се инсекти и природна станишта свакодневно сусрећу.5) RF logo

Званичан назив пројекта је „Стенице (Heteroptera) халофитних станишта Војводине  ̶  Прибављање података за будућу конзервацију и популаризација занемарене инсекатске групе“, а више о самом пројекту можете наћи овде.

Циљеви пројекта:
– фаунистички попис стеница слатинских станишта Војводине,
– предложити кандидате за будућу Црвену листу стеница Србије,mapa
– испитати могућности коришћења стеница у сврхе мониторинга травних станишта као што су слатине,
– промовисање слатина као кључних станишта за инсекте у Војводини,
– промовисање стеница и ентомолошких истраживања,
– формирање тима који би се наставио бавити фаунистичким и еколошким истраживањима стеница у Србији. 

 

„Стеничарење“ на слатинама

(научно-истраживачки део пројекта)

Теренска истраживања су трајала од априла до октобра 2015. године на пет одабраних локација, међу којима су заштићена природна добра (СРП „Слано Копово“ и СРП „Селевењске пустаре“), као и подручја која нису под заштитом, али имају предиспозиције да ускоро то постану (слатине код Жабља, Српског Милетића и Гакова). При избору локација имали смо у виду и чињеницу да за ова подручја не постоје ранији налази стеница, иако су добро позната као важна слатинска подручја чија је флора добро проучена.

IMG_5558IMG_8823IMG_4920

Током теренских активности упознали смо се са најважнијим врстама стеница које настањују одабране локалитете. Врсту Conostethus hungaricus смо виђали само током маја и јуна, након чега је нестала и заменили су је други чланови заједнице. За разлику од претходно поменуте, врста Henestaris halophilus је била присутна на свим истраживаним локалитетима, током већег дела сезоне. Услед константне присутности на слатинама, врста H. halophilus је добила статус маскоте пројекта, а њен изглед послужио је при дизајну званичног логоа пројекта. Врсте C. hungaricus и H. halophilus су типичне врсте континенталних слатина Европе, станишта којих је из године у годину све мање. Константан притисак на слатинска станишта чини ове стенице врло рањивим, због чега су их поједине европске земље, попут Чешке, Словачке, Словеније и Аустрије, уврстиле у националне Црвене листе стеница. Остали представници слатинских стеница су врсте степа и других топлих и сувих травних станишта, па се на војвођанским слатинама најчешће срећу врсте Myrmus miriformis, Chorosoma schillingii, Trigonotylus caelestialium, T. pulchellus, Stenodema calcarata, Polymerus unifasciatus, P. brevicornis, Criocoris crassicornis, Acetropis carinata, Agramma atricapillum, A. confusum, Lasiacantha capucina.

IMG_2699IMG_5625IMG_5586

 

Други знани и незнани становници слатина

IMG_8258IMG_3528 Kopovo, JovanovIMG_8619 Srpski MiletićIMG_3782

 

Сви причају о стеницама

(промотивно-едукативни део пројекта)

Како би информисали јавност о пројекту, припремили смо флајер, који садржи основне информације о значају стеница и њихових слатинских станишта у Војводини, о човековим активностима које их угрожавају и предлозима како да их сачувамо. Нађа Беретић нам је помогла са дизајном флајера и постера, а Борис Стајевски је осмислио идејна решења за лого и промотивне мајице.

Screenshot 2016-02-27 03.47.49logo 1IMG_0894

Информисању и едукацији школараца је посвећена нарочита пажња. Организована су предавања у школама општине Сомбор, како би најмлађи чули причу о стеницама са слатинскх станишта. Током предавања упознали су се са основама истраживања стеница и инсеката уопште, имали су прилику да виде ентомолошку опрему за рад на терену, да науче како се формирају инсекатске збирке и чују зашто су нам важна оваква истраживања. Такође, причали смо и о слатинским стаништима, где су присутна, какве климатско-педолошке услове захтевају и по чему су посебне биљке које их настањују.

Учешће на Симпозијуму ентомолога Србије

Добили смо прилику да учествујемо на X Симпозијуму ентомолога Србије, који је одржан у Кладову од 23-27. септембра 2015. године, где смо представили прелиминарне резултате својих истраживања.

„Природа не познаје границе“ – Конференција Рaфорд фондације у Босни и Херцеговини

У марту 2016. године Рaфорд фондација је организовала конференцију у Бањој Луци где су добитници грантова са подручја Балкана имали прилику да представе своје пројекте, а међу њима се нашао и наш пројекат о слатинским стеницама. Више о самој конференцији можете наћи овде.

О нашим активностима писали су и…
  • На интернет страници СРП „Слано Копово“ објављен је чланак о истраживању стеница на Сланом Копову који можете пронаћи овде.
  • Кратак чланак о „Стеничарењу на слатинама“ нашао се и на страницама новог часописа „Теренац“ у издању НИДСБЕ „Јосиф Панчић“ који можете прочитати овде.
  • О нашим активностиам у ОШ „Лаза Костић“ у Гакову писале су и Сомборске новине, а цео текст можете прочитати овде.

IMG_1038IMG_5227IMG_4128

 

Учесници на пројекту

Важан део приче о стеницама и слатинама чинили су људи, који су се окупили око идеје и помогли у њеном остваривању.
У реализацији пројекта учествовали су удружење „ХабиПрот“ и Научно-истраживачко друштво студената биологије и екологије „Јосиф Панчић“ из Новог Сада, при чему је оформљен тим (Јелена Шеат – координатор, Бојана Надаждин, Иван Тот, Милован Илић, Александра Јованов и Марија Цветковић), који је наставио сарадњу на неким другим пројектима о стеницама.
Чланови тима велику захвалност дугују појединцима који су срдачно помагали пројекат: Тањи Тунић, Милошу Поповићу, Давиду Грабовцу, запосленима у ЈП „Палић-Лудаш“, Ловачком удружењу „Нови Бечеј“, Ранку Перићу, др Љиљани Протић, др Габору Месарошу.

 

logo - konvertovan u vektore     HabiProt     Print Pancic (bez tacaka)     palic ludas www+logo


  Ако желиш да поделиш своја искуства о стеницама и слатинама, или би да сазнаш више о пројекту пиши нам на jelena@habiprot.org.rs.