Стенице војвођанских слатина – II део (2017)

 

У 2015. години отпочели смо истраживање стеница које настањују слатинска (халофитна) станишта Војводине. Како је настала идеја о овом истраживању, као и зашто је важно да се упознамо са инсекатским заједницама и слатинским стаништима, како да их сачувамо и промовишемо њихове природне вредности, можете прочитати на страници где је детаљније представљен наш претходни пројекат.

 

Наставак приче о стеницама и слатинама

Након две године истраживање стеница слатинских станишта у Војводини је настављено, али овог пута у фокусу су биле стенице које настањују пашњаке у Банату. Зашто смо одабрали баш банатске слатине, како се оне разликују од сличних подручја у Бачкој, постоје ли разлике у саставу заједница слатинских стеница у Банату и Бачкој, су само нека од питања на која смо покушали да одговоримо. Као и прошли пут, наш пројекат истраживања и популаризације слатина и стеница Баната подржала је Рaфорд фондација, а званичан наслов пројекта гласи: “Стенице (Heteroptera) халофитних станишта Војводине (II део)  ̶  Могућности очувања стеница у Банату”. Више о самом пројекту можете наћи на интернет страници Рaфорд фондације овде.

Циљеви пројекта:

  • попис стеница слатинских (халофитних) станишта у Банату и распрострањење слатинских специјалиста у Војводини,
  • прикупљање података о екологији слатинских стеница и људским активностима које угрожавају ове инсекте и њихова станишта,
  • представљање резултата истраживања научној јавности,
  • промоција важности очувања слатинских станишта и стеница,
  • јачање истраживачког тима.

 

Банатске слатине и њихови становници

Банат представља најјужнији део Панонске низије, а подручје одликују велике површине под заслањеним (слатинским) земљиштем у некадашњој плавној зони великих банатских река Тисе и Тамиша. Банатске слатине су најпространија травна станишта са халофилном (сланољубивом) вегетацијом у Србији која се традиционално користе као пашњаци. Иако је екстензивно пашарење на слатинама једна од препоручених конзервационих мера, у Банату се неретко срећу површине које су пренапасане деценијама, а оригиналну слатинску вегетацију смењују коровске и ливадске заједнице. Поред интензивне деструктивне испаше, слатински пашњаци у Банату су често претворени у депоније и одлагалишта отпада, а неодговорно паљење трске некада узрокује пожаре на отвореним површинама слатина. Све активности човека у неком станишту које нарушавају структуру, диверзитет и аутохтоност биљних заједница ће последично утицати и на инсекте који зависе од присутне вегетације. Другим речима, оно што угрожава биљке на банатским слатинама може имати за последицу нестанак великог броја ретких инсекатских врста као што су слатински специјалисти међу стеницама.

На панонским слатинама се среће свега неколико врста, ексклузивно слатинских представника, које су најчешће исхраном везане за специфичне слатинске биљке (халофите) и не могу се наћи на другим типовима станишта. Најкарактеристичнија и најчешће присутна врста слатина Војводине је Henestaris halophilus, маскота претходног пројекта и инспирација за лого. Друга врста је Conostethus hungaricus, широко распрострањена у Војводини и присутна је у великом броју само током пар недеља у мају и/или јуну. Трећа и најређа слатинска врста је Solenoxyphus fuscovenosus, јавља се кратко током септембра месеца и до сада је забележена само на две локације у Србији, у околини Хоргоша и селу Влајковац код Вршца.

   

Поред слатинских специјалиста на слатинама Бачке и Баната присутно је око 180 врста стеница, забележене су нове врсте за фауну Србије, а за неколико врста је потврђено присуство у Србији након више од сто година.

Општи утисак о стању слатинских станишта Бачке и Баната је да су банатске слатине више коришћене за испашу, те је последично вегетација доста ниска, скоро без икакве структуираности, а диверзитет стеница оваквих станишта је доста оскудан. На банатским слатинама је у просеку бележено око двадесетак врста по локалитету за целу сезону. Са друге стране, слатине у Бачкој су слабо коришћене, неретко и запуштене, са високом вегетацијом прилично густог склопа понекад и жбуњем те више подсећају на степу што често нису погодни услови за опстанак слатинских специјалиста. Слатински специјалисти генерално воле прилично сува и топла места, и одговарају им станишта ретког биљног покривача са деловима потпуно огољеног тла. Услед боље структуираности вегетације и веће флористичке разноврсности, бачке слатине одликује већи диверзитет стеница, међутим, највећи број врста су генералисти и широко распрострањене степске врсте.

Панонски ендем и Натура 2000 врста Isophya costata на банатским слатинама

Током обиласка слатина по Банату фотографисали смо и једну женку врсте Isophya costata на пашњаку код Сечња. Колега Слободан Ивковић је идентификовао врсту са фотографије, касније потврдио и присуство мужјака на истој локацији, а затим проверио и остале истраживане локалитете те нашао јединке исте врсте и код Влајковца. Налази I. costata код Сечња и Влајковца су нови и најјужнији налази врсте у њеном ареалу.

 

Пишемо и причамо о слатинама и стеницама
  • У коауторству са др Драганом Вајгандом објавили смо научно-популарни текст о биодиверзитетском значају слатинских станишта у 56. броју пољопривредног онлине билтена “За нашу земљу”. Текст “Слатине – угрожени бисери Војводине” можете наћи овде.
  • Настављамо да пишемо за часопис посвећен заштити природе “Теренац”. У 2. броју часописа који издаје друштво НИДСБЕ “Јосиф Панчић” из Новог Сада нашао се и наш чланак о значају очувања травних станишта у Војводини, а текст “Сачувајмо травна станишта” можете прочитати на следећем линку.
  • О слатинским стаништима у околини Вршца писали смо за наредни број годишњака “Геа” који издаје истоимено природњачко друштво из Вршца.
  • У радио емисији “Корак ка науци” Радија Београд 1 представили смо наш рад на пројекту истраживања слатинских стеница у Банату.

 

Стручни скупови и публикације
  • На XI Симпозијуму ентомолога Србије (СЕС) који је одржан на Гочу од 17-21. септембра 2017. године, презентовали смо истраживање о фауни стеница степских и слатинских станишта СРП “Селевењске пустаре”. Апстракт са XI СЕС-а можете наћи овде.
  • Наша прва скромна публикација о стеницама војвођанских слатина објављена је у специјалном броју херпетолошког часописа “Hyla”. Кратко саопштење можете наћи на овом линку.
  • У наредном периоду представићемо свој рад стручној јавности на Европском хемиптеролошком конгресу у Пољској у јуну 2018. године.
  • Учествоваћемо и на 3. Балканској Рaфорд конференцији под називом “Истражимо и заштитимо природне лепоте Балкана” која ће бити одржана у септембру 2018. године на Сребрном језеру. Члан нашег тима, Јелена Шеат, је у организационом одбору конференције.

 

Пројекат “Bики воли панонске слатине”

У сарадњи са нашим тимом и финансијску подршку Викимедије Србије колеге из друштва НИДСБЕ “Јосиф Панчић” су током 2017. године реализовале пројекат који је имао за циља да кроз кратке едукативне и занимљиве текстове о слатинама и врстама које их настањују информише јавност о природном богатству и важности очувања ових станишта. Написано је 55 текстова, ревидирано 20 текстова и постављено око 280 фотографија од којих је део настао током наших теренских активности по Банату.

 

Учесници на пројекту

Истраживачки тим и на овом пројекту чинили су чланови Удружења “ХабиПрот” и Научно-истраживачког друштва студената биологије и екологије “Јосиф Панчић” из Новог Сада, у саставу Јелена Шеат – координатор, Бојана Надаждин, Никола Милић и Мирјана Ћук. Повремено су нам се на теренима придруживали и помагали нам пријатељи и чланови породица којима би овом приликом да се захвалимо: Давиду Грабовцу, Горану Ракићу и Друштву за заштиту и проучавање птица Србије, Зорану Гавриловићу, Миливоју Вучановићу, Тањи Тунић, Ранку Перићу, Борису Стајевском, управљачима СРП “Окањ бара” и СРП “Пашњаци велике дропље”, породицама Надаждин и Шеат.

 

                  

 


Ако желиш да поделиш своја искуства о стеницама и слатинама, или би да сазнаш више о пројекту пиши нам на jelena@habiprot.org.rs.