Iako u 2021. nismo oborili rekord u novim nalazima, naša baza Alcifron je lepo napredovala i stigla skoro do broja od 430.000 nalaza.
Veoma dobre rezultate smo ostavarili i u realizaciji projekata monitoringa u zaštićenim područjima. Uskoro će na sajtu biti dostupan pregledan spisak projekata koje je udruženje realizovalo na adresi: https://habiprot.org.rs/rl/projekti/.
Ipak, 2021. godinu ćemo verovatno najviše pamtiti jer je bila veoma plodna iz aspekta naučno-istraživačkih dostignuća i publikovanja radova članova našeg udruženja. Iako je svaki rad jedinstven i nije lako reći koji je važniji, pokušaćemo ovde da pobrojimo ono najvažnije.
Minulu godinu obeležio je ogroman broj novozabeleženih vrsta insekata u našoj fauni, što nativnih, što alohtonih. Jedna od vrsta koja je svakako izazvala opšte oduševljenje bio je prvi put kod nas zabeleženi dnevni leptir – dračac, Tarucus balkanicus. Otkriće ovog leptira obeležile su brojne zgode i nezgode, često u nepodnošljivim uslovima. U okviru projektnih terenskih aktivnosti realizovanih na području PIO Dolina Pčinje, na krajnjem jugu zemlje koji je pod osetnim mediteranskim uticajem, u rano proleće, naša entomološka ekipa obilazila je teren i detaljno pretraživala područje u potrazi za staništima koja mogu biti zanimljiva za dalja istraživanja. Prvi terenski izlazak su obeležile kiša, magla i niske temperature, a u povratku je ekipa naišla i na ozbiljne nanose snega i, naravno, iskoristila priliku da napravi onog sneška na naslovnoj slici. Ipak, na sve loše i nepovoljno smo zaboravili kada smo na lokalitetu Čivčije, tik uz granicu sa Severnom Makedonijom, pronašli populaciju mediteranske biljke drača (drač, draka, Hristov trn), Paliurus spina-christi. Pronalazak populacije ove biljke nam je vratio osmeh na lice i ukazao na mogućnost o kojoj su svi lepidopterolozi naše zemlje sigurno maštali – potencijalno prisustvo pomenutog leptira. Naime, drača je biljka kojom se isključivo hrane gusenice dračca. No, iako se ova biljka u Srbiji sreće i severnije od Pčinje, potrage za leptirom su uvek bile neuspešne. Trebalo je još nekoliko odlazaka i pokušaja, ali su članovi HabiProta Ivan Tot i Milan Đurić u jednom paklenom danu kada je temperatura dostizala 42°C, konačno zabeležili nekoliko jedinki ovog leptira. O našoj radosti povodom ovog otkrića je suvišno i pisati, a kasnije je rad o ovoj vrsti objavljen u časopisu Acta Entomologica Serbica.
U junu 2021. je u časopisu Acta Entomologica Slovenica, objavljen rad i o prvoj stranoj (alohtonoj) vrsti dnevnog leptira u Srbiji – muškatlin plavac, Cacyreus marshalli. Iako je prvobitno bio stanovnik isključivo afričkog kontinenta, taj leptir je pre nekog vremena stigao i u Evropu. A u Srbiji je otkriven – pomoću Fejsbuka. Naša saradnica, Slađana Milojković je 2020. u Nišu fotografisala ovog leptira kako se hrani na cvetovima invazivne biljke Erigeron annuus. Naši članovi su na Fejsbuk grupi Leptiri Srbije prepoznali vrstu i napisali rad, koji je publikovan u ovogodišnjem broju pomenutog časopisa.
Građanska nauka je dovela i do objavljivanja rada o novoj, invazivnoj vrsti bogomoljke poreklom iz Azije – Hierodula tenuidentata. Nazvali smo je džinovska azijska bogomoljka, a najlakše se razlikuje po belim flekama na krilima. Naš član Mihailo Vujić ju je prepoznao na fotografijama na Fejsbuk grupi Insekti Srbije i zamolio članove grupe da obrate pažnju. Od prvog nalaza 2019. je broj zabeleženih jedinki brzo rastao, kao i broj lokacija gde su beležene, tako da sada imamo znatno više podataka nego u vreme kada je objavljen rad u časopisu Acta Entomologica Serbica.
Još jedna od publikacija na koju smo posebno ponosni jeste knjiga o noćnim leptirima na području PIO Vlasina. Publikacija je izdata u saradnji s Turističkom organizacijom opštine Surdulica i opisima i fotografijama pokriva veliki broj vrsta noćnih leptira koji su beleženi u dugogodišnjim istraživanjima sprovođenim na ovom području. Vrsta koja je odabrana da bude predstavljena na koricama knjige jeste Catocala fraxini, po mišljenju mnogih jedan od najlepših noćnih leptira koji pleni svojom veličinom i plavim prugama, jedinstvenim među pripadnicima ovog roda.
U 2021. je objavljen i rad o šest novih vrsta osolikih muva za faunu Srbije. Osolike muve su grupa dvokrilaca koje su predmet brojnih istraživanja, kako u Srbiji, tako i u svetu. Iako je Srbija jedna od evropskih zemalja s najbolje proučenim diverzitetom ove familije insekata, svake godine se registruju nove vrste i uvećava znanje o već poznatim.
A ponovo smo dokazali dobro poznatu tezu da su mnoga otkrića nastala slučajno. Naš član Marko Šćiban je u junu 2021, u okolini sela Vajuga, fotografisao novu vrstu zrikavca za faunu Srbije – Isophya rectipennis. Vrsta je pronađena tokom traženja druge, srodne vrste koja je trenutno predmet zaštite u pojedinim evropskim zemljama. Naš član Slobodan Ivković ju je prepoznao, posetio lokalitet i prikupio jedinke, pa sproveo morfološke i bioakustičke analize. Rad je publikovan u časopisu Spixiana.
I za kraj, ali nikaka najmanje važno, jeste da je naš član Filip Vukajlović u 2021. zasluženo stekao titulu doktor nauka. Svi članovi HabiProta od srca čestitaju Filipu i žele mu puno uspeha u budućem radu.
Ostvarenja u 2021.
- Kalendar za 2022.
- Članske karte za 2022. su spremne!