Nakon višegodišnjeg rada na stenicama panonskih slatinskih staništa sa fokusom na slatinske pašnjake, naš time se specijalizovao za zajednice travnih staništa. Prethodnih godina učestvovali smo na nekoliko drugih istraživačkih projekata koji se tiču stenica pašnjaka i livada u Srbiji i Mađarskoj. Naše interesovanje za panonska travna staništa i njihovo očuvanje nas je motivisalo da počnemo sa istraživanjem još jedne vrlo specifične faune u Panonskoj niziji kako bismo doprineli novim saznanjima o ekologiji i konzervaciji staništa i vrsta.  

Pogledajte naše prethodne projekte o slatinama - 2015, 2017, 2019-2020

Ranija istraživanja peščarskih travnih staništa i njihovih zajednica stenica u Srbiji su bila mnogo produktivnija u odnosu na istraživanja slatina. Međutim, poslednje studije koje obuhvataju stenice peskova datiraju iz 1980-ih i 1990-ih, a na području Subotičko-horgoške peščare nikada nije sprovedeno sistematsko istraživanje već postoje samo sporadični nalazi vrsta u literaturi i bazama podataka. Ove činjenice su bile polazna tačka našeg projekta pod nazivom “Uspostavljanje temelja za očuvanje stenica (Heteroptera) i monitoring insekata u peščarskim travnim staništima Panonskog regiona” koji je podržan grantom Rufford fondacije. Više o našem projektu možete naći na linku do internet stranice Rufford fondacije.

Peščare Srbije

Dva najveća područja pod peskom u Srbiji, Subotičko-horgoška peščara (Predeo izuzetnih odlika “Subotička peščara”) i Deliblatska peščara (Specijalni rezervat prirode “Deliblatska peščara”), su zakonom zaštićena i predstavljaju najbolje očuvane panonske peščarske predele u našoj zemlji. Ostale peščare u Srbiji su predstavljene znatno manjim fragmentima koji su distribuirani duž Dunava u Bačkoj i od Rama do Negotina u Istočnoj Srbiji.

Mapa rasprostranjenja peščara u Srbiji može se naći na stranicama Wikipedije.

Konzervacioni značaj i faktori ugoržavanja peščarskih travnih staništa

Ako želiš da saznaš više o peščarskim travnim staništima Panonske nizije, šta ih karakteriše i šta ugrožava njihov opstanak – pogledaj brošuru koju smo pripremili.

Istorijat istraživanja stenica peskova u Srbiji

Najraniji podaci o stenicama peskova Srbije su objavljeni 1987. godine u monografiji “Fauna Kraljevine Ugarse” (Fauna Regni Hungariae) mađarskog entomologa Geze Horvata. U ovoj publikaciji se nalaze podaci o nalazima stenica sa Deliblastke i Subotičko-horgoške peščare sa okolinom. Horvatova lista stenica peskova sadrži 64 vrste iz Deliblatske peščare i samo 16 vrsta iz Subotičko-horgoške peščare.

Najveći doprinos istarživanju stenica peščara je dala Ljiljana Protić, heteropterolog i kustos Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. Ona je objavila oko 10-ak naučnih radova kojima su obuhvaćeni nalazi stenica sa Deliblatske i Ramsko-golubačke peščare. Prema Protićevoj konačni spisak vrsta stenica sadrži 172 vrste sa Ramsko-golubačke peščare i čak 250 vrsta sa Deliblatske peščare.

Poslednjih 15 godina članovi i saradnici Udruženja HabiProt su sakupljali podatke o insektima širom Srbije kao i sa peščara. U ovom trenutku, Alciphron baza sadrži 8 vrsta stenica iz Ramsko-golubačke peščare, 41 vrstu iz Deliblatske peščare i 69 vrsta iz Subotičko-horgoške peščare. Takođe, Alciphron je trenutno najrelevantniji izvor faunističkih podataka o stenicama za Subotičko-horgošku peščaru.

Ciljevi projekta:

• Revizija spiska vrsta stenica sa panonskih peščarskih travnih staništa
• Definisanje ključnih (indikatorskih) vrsta i zajednica u peščarskim travnim staništima
• Utvrditi rasprostranjenje specijalista peskova i retkih stepskih vrsta
• Komparativni monitoring polinatora i stenica u peščarskim travnim staništima
• Edukacija i popularizacija na temu očuvanja peščarskih travnih staništa

Prva faza istraživanja (2023):

Našim projektom smo obuhvatili kako peščare Srbije tako i one u Mađarskoj, jer Mađarska na svojoj teritoriji ima ključna peščarska staništa u Panonskoj niziji. Takođe, želimo da istražimo kako faktori kao što su geografska širina i različito upravljanje peščarama u ove dve zemlje utiču na kompoziciju vrsta stenica.

Osnovni zadatak ove istraživačke faze je bio popis faune stenica peščarskih travnih staništa na što širem području Srbije i Mađarske. Metoda košenja je korišćena za sakupljanje stenica sa zeljaste vegetacija, dok je na staništima sa žbunovima kleke (Juniperus communis) i gloga (Crataegus monogyna) korišćena metoda trešenja stenica sa grana na razapeto platno.

Literaturni podaci su revidirani pomoću novih nalaza sa terena te je kreirana jedinstvena lista vrsta stenica peščarskih travnih staništa Panonskog regiona. Nova lista vrsta uz pomoć novih nalaza u bazama podataka su pomogli da izdvojimo taksone od nacionalnog i regionalnog konzervacionog značaja, kao i buduće kandidate za Crvene liste. Sa novim saznanjima o rasprostranjenju karakterističnih vrsta peščara definisali smo ‘hotspotove za stenice’ među lokacijama koje smo istraživali. Na kraju smo identifikovali indikatore i osnovni set vrsta (tj. ciljne vrste) koje ćemo koristiti u narednoj fazi istraživanja.

Druga faza istraživanja (2024):

Na osnovu dobrog iskustva sa metodom brze procene tokom prethodnog Rufford projekta o stenicama slatinskih pašnjaka, odlučili smo da primenimo sličnu metodologiju i u peščarskim travnim staništima. U drugoj fazi istraživanja koristićemo kombinaciju metode brze procene i monitoringa. Za potrebe istraživanja odabrano je 30 peščarski travnih staništa u Mađarskoj (Kiškunšag) i Srbiji (Deliblatska i Subotička peščara) gde ćemo raditi monitoring polinatora (leptiri, pčele, osolike muve) i prethodno odabranih ciljanih vrsta stenica.

Ovaj deo istraživanja ima za cilj da uspostavi standardizovanu proceduru za procenu peščanih travnih staništa i monitoring stenica. Želimo da kreiramo protokol koji ne bi škodio insektima a da obezbedi dovoljno efikasne i pouzdane informacije koje bi mogli da koristimo u evaluacijama peščanih travnih staništa.

Prezentacije i predavanja

• U septembru 2023. godine učestvovali smo na XIV Simpozijumu entomologa Srbije u Novom Sadu gde smo dali kratak pregled izvora koji sadrže podatke o psamofilnoj faunu stenica u Srbiji. (Šeat & Nadaždin: “Peščarska fauna stenica (Heteroptera) Srbije—Pregled literature i nalazi u Alciphron bazi insekata Srbije”) (Srbija).
• U septembru 2023. godine predstavili smo i preliminarne rezultate našeg istraživanja u okviru nedeljnih seminara koje organizuje Departman za ekologiju Univerziteta u Segedinu. Predavanje je takođe bilo i poziv za studente master studija Univerziteta u Segedinu da se priključe našem timu i učestvuju na projektu (Mađarska).
• U novembru 2023. godine u saradnji sa profesoricom biologije Herminom Vig Molnar organizovali smo predavanje za učenike Gimnazije “Svetozar Marković” u Subotici. Naslov predavanja je bio “Uloga insekata u zaštiti prirode i ekološkim istraživanjima na primeru stenica” (Srbija).

U narednom periodu planiramo da održimo još predavanja jer naš rad na stenicama peščarskih travnih staništa je tek počeo!

Učesnici na projektu

Glavni partneri na projektu su Udruženje HabiProt (Srbija) i Mađarska laboratorija za primenjenu ekologiju (Mađarska). Članove našeg tima čine i ljudi koji dolaze sa Departmana za ekologiju Univerziteta u Segedinu (Mađarska) kao i sa Departmana za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu (Srbija). Koordinatorka projekta je Jelena Šeat, a u projektnom timu su i Bojana Nadaždin, Ivan Tot, Mihailo Vujić, Mirjana Ćuk i Botond Magyar.

Veliku zahvalnost dugujemo našim prijateljima i kolegama (Hermina Vig Molnar, Tanja Tomić, Kalman Moldvai, Kata Frei), kao i upravljačima zaštićenih područja (SRP “Deliblatska peščara”, PIO “Subotička peščara” i NP “Kiškunšag”) koji pomažu i podržavaju naš projekat.

Ako želiš da podeliš sopstvena iskustva o stenicama i peščarskim staništima, ili želiš da saznaš više o našem projektu, piši nam na jelenaseat@yahoo.com.