Kako je nastala ideja o istra\u017eivanju slatinskih stenica u Vojvodini, kao i za\u0161to je va\u017eno da se upoznamo sa insekatskim zajednicama i slatinskim stani\u0161tima, kako da ih sa\u010duvamo i promovi\u0161emo njihove prirodne vrednosti, mo\u017eete pro\u010ditati na stranicama gde su detaljnije predstavljeni na\u0161i projekti iz 2015<\/a>. i 2017<\/a>. godine.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/em><\/p><\/blockquote>\n <\/p>\n Nakon par godina istra\u017eivanja faune stenica slatinskih stani\u0161ta u panonskom delu Srbije, saznali smo mnogo o stani\u0161nim preferencijama pojedinih vrsta, distribuciji slatinskih specijalista, sredinskim faktorima koji oblikuju sastav zajednica stenica, kao i to koje vrste se retko sre\u0107u na teritoriji Srbije i zaslu\u017euju ve\u0107u pa\u017enju za\u0161titara. Tako\u0111e, stekli smo i odre\u0111eno prakti\u010dno iskustvo na terenu \u0161to nas je podstaklo da se tokom novog projekta vi\u0161e fokusiramo na istra\u017eiva\u010dki rad i njegovu potencijalnu primenu u prou\u010davanju ekologije i o\u010duvanja stenica. Zvani\u010dan naziv na\u0161eg projekta je \u201cStenice (Heteroptera) halofitnih stani\u0161ta Vojvodine (III deo)\u00a0 \u0336\u00a0 Elaboracija metode brze procene i monitoringa panonskih slatinskih pa\u0161njaka baziranih na stenicama\u201d<\/strong>, a detalje o njemu mo\u017eete na\u0107i na sajtu Rufford fondacije<\/a>, koja je i ovog puta podr\u017eala na\u0161 rad. Iako su centralnu poziciju u projektu zauzele nau\u010dno-istra\u017eiva\u010dke aktivnosti, nismo zapostavili ni rad na promociji o\u010duvanja insekata u Srbiji i prirode uop\u0161te.<\/p>\n Ciljevi projekta:<\/p>\n <\/p>\n Svojom brojno\u0161\u0107u i bogatstvom vrsta, insekti mogu da uka\u017eu na raznovrsnost mikrostani\u0161ta i resursa prisutnih na odre\u0111enom stani\u0161tu. Tako\u0111e, ve\u0107ina insekata vrlo brzo reaguje na promene koje se de\u0161avaju u njihovom okru\u017eenju, te se pojedine grupe (kao \u0161to su opra\u0161iva\u010di na travnim stani\u0161tima \u2013 leptiri, p\u010dele, osolike muve) standardno koriste u ekolo\u0161kim procenama. Naro\u010dito brz i specifi\u010dan odgovor daju vrste koje su visoko prilago\u0111ene na specifi\u010dne uslove sredine ili specifi\u010dne resurse. Vrste sa karakteristi\u010dnim odgovorom na promene u stani\u0161tu smatraju se dobrim bioindikatorima; \u0161to je ve\u0107a specijalizacija vrste ve\u0107a je njena osetljivost na promene u \u017eivotnoj sredini, a posledi\u010dno ona ima i ve\u0107u indikatorsku vrednost, tj. pouzdaniji je pokazatelj.<\/p>\n Kao prete\u017eno biljojedni organizmi, stenice slatinskih pa\u0161njaka najbr\u017ee reaguju na promene u biljnom pokriva\u010du. Vegetacija ovde ne predstavlja samo izvor hrane, ve\u0107 odre\u0111uje i mikroklimatske uslove u stani\u0161tu, pru\u017ea za\u0161titu od predatora, za\u0161titu tokom zime i obezbe\u0111uje supstrat za polaganje jaja. Ina\u010de, stenice su jedna od najraznovrsnijih insekatskih grupa na slatinskim pa\u0161njacima, a za potrebe monitoringa, upravljanja i o\u010duvanja naro\u010dito je va\u017eno imati grupu koja je dobar reprezent lokalne entomofaune. Veliki broj vrsta i razli\u010dite funkcije koje obavljaju, kvalifikuje stenice kao dobre pokazatelje stanja i kvaliteta slatinskih pa\u0161njaka, a nedostatak opra\u0161iva\u010da u ovim sredinama dodatno isti\u010de potrebu za upotrebom surogat indikatora kao \u0161to su stenice.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n U literaturi se metoda pominje i kao rapid bioassessment<\/em>, rapid biological assessment<\/em>, rapid biodiversity assessment<\/em>, a njene prednosti su \u0161to, za razliku od tradicionalnog faunisti\u010dkog popisa, \u0161tedi vreme provedeno na terenu i u laboratoriji, kao i resurse. Tako\u0111e, metoda je uglavnom nedestruktivna i obezbe\u0111uju prili\u010dno korisne informacije o konzervacionom zna\u010daju stani\u0161ta\/predela.<\/p>\n Kako bismo utvrdili konzervacioni zna\u010daj postoje\u0107ih slatinskih pa\u0161njaka u Vojvodini, osmi\u0161ljen je protokol\/upitnik za njihovu evaluaciju. Protokol je baziran na utvr\u0111ivanju prisustva osam ciljanih vrsta stenica (slatinski specijalisti i retke stepske vrste, jednostavne za identifikaciju na terenu), koje se pominju u nacionalnim crvenim listama panonskih zemalja, a \u010dije je prisustvo potvr\u0111eno u Srbiji tokom ranijih istra\u017eivanja. Pored podataka o stenicama, protokol \u010dini i niz rubrika koje sadr\u017ee podatke o vegetaciji, na\u010dinima i intenzitetu kori\u0161\u0107enja pa\u0161njaka, kao i faktorima ugro\u017eavanja. Cilj evaluacije je da na jednostavan i efikasan na\u010din da relativno pouzdane informacije o zna\u010daju odre\u0111enog slatinskog pa\u0161njaka za lokalni biodiverzitet \u010dime bi se omogu\u0107ilo br\u017ee delovanje i primena mera za\u0161tite koje bi doprinele o\u010duvanju ugro\u017eenih slatinskih fragmenata u Vojvodini.<\/p>\n <\/p>\n Ispa\u0161a niskog intenziteta se smatra najboljim na\u010dinom odr\u017eavanja niskoproduktivnih pa\u0161njaka kakvi su slatinski pa\u0161njaci. Me\u0111utim, nije uvek mogu\u0107e primeniti ovakav na\u010din upravljanja te se javila potreba za primenom ko\u0161enja na pojedinim slatinskim pa\u0161njacima u Vojvodini.<\/p>\n Uticaj ko\u0161enja na slatinske stenice je ve\u0107 istra\u017eivan u Ma\u0111arskoj, gde se pokazalo da uklanjanje vegetacije sa velikih povr\u0161ina pa\u0161njaka zna\u010dajno menja sastav zajednica stenica na ko\u0161enim i neko\u0161enim delovima. Me\u0111utim, u na\u0161em istra\u017eivanju poku\u0161ali smo da utvrdimo kako ko\u0161enje uti\u010de na stenice ako se vegetacija ukloni sa malih eksperimentalnih parcela koje su okru\u017eene neko\u0161enim delovima. Tako\u0111e, u kom stepenu su izmenjeni mikroklimatski uslovi (vla\u017enost i temperatura vazduha u prizemnom sloju) na ko\u0161enim delovima u odnosu na neko\u0161ene tokom razli\u010ditih delova sezone (od prole\u0107a do jeseni). Razlike u sastavu zajednica stenica ko\u0161enih i neko\u0161enih delova pa\u0161njaka \u0107e nam dati informacije o tome koliko je ovakav na\u010din upravljanja pogodan za o\u010duvanje diverziteta insekata i biodiverziteta slatinskih pa\u0161njaka uop\u0161te.<\/p>\n <\/p>\n Za potrebe promocije na\u0161eg projekta i popularizacije stenica i njihovih slatinskih stani\u0161ta u Vojvodini, planirana je foto-izlo\u017eba sa kratkim uvodnim predavanjem kojom bi se predstavio mikro-svet slatina kao i lepote ovih jedinstvenih panonskih predela. Me\u0111utim, usled Covid-krize ova aktivnost je pomerena za neko budu\u0107e bezbednije vreme o \u010demu \u0107emo blagovremeno obavestiti sve zainteresovane preko sajta<\/a> i Facebook stranice udru\u017eenja \u201eHabiProt\u201c<\/a>.<\/p>\n Pripremili smo i bro\u0161uru <\/a>kako bismo upoznali \u0161iru javnost sa zna\u010dajem slatinskih stani\u0161ta u Srbiji, problemima sa kojima se suo\u010davaju ovi delovi prirode, za\u0161to je va\u017eno istra\u017eivanje stenica i na koji na\u010din nam stenice mogu pomo\u0107i u o\u010duvanju preostalih slatinskih fragmenata.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Udru\u017eenje \u201cHabiProt\u201d je i ovaj put bilo nosilac projekta, koordinator aktivnosti je bila Jelena \u0160eat<\/strong>, a deo istra\u017eiva\u010dkog tima Bojana Nada\u017edin<\/strong>. Povremeno su nam se pridru\u017eivali i ispomagali nas u na\u0161im aktivnostima kolege, prijatelji i \u010dlanovi porodica te bismo ovom prilikom da se zahvalimo pojedincima i organizacijama koji su u\u010destvovali \u2013 Ivan Tot, Tanja Tuni\u0107, David Grabovac, Anita Su\u010di\u0107 (Udru\u017eenje za za\u0161titu velike droplje<\/a>), Ranko Peri\u0107, Kalman Moldvai, Departman za ekologiju Univerziteta u Segedinu<\/a>, JP \u201cPali\u0107-Luda\u0161\u201d<\/a>, Ustanova \u201cRezervati prirode\u201d Zrenjanin<\/a>, Pokrajinski zavod za za\u0161titu prirode<\/a>.<\/p>\n <\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/03\/IMG_3961.jpg\")
<\/p>\nUmesto uvoda<\/strong><\/span><\/h4>\n
![\"\"](\"https:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/03\/5-RF-logo-1.jpg\"){kind=logo}
<\/a><\/p>\n\n
Kako nam stenice mogu pomo\u0107i u proceni konzervacionog statusa i kvaliteta slatinskih pa\u0161njaka?<\/strong><\/span><\/h4>\n
![\"\"](\"https:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/03\/IMG_5385.jpg\" "\\"Phimodera")
\u00a0 ![\"\"](\"https:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/03\/IMG_4708.jpg\" "\\"Antheminia")
\u00a0 ![\"\"](\"https:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/03\/IMG_5282.jpg\" "\\"Crypsinus")
<\/p>\nMetoda brze procene (rapid assessment<\/em>) stenicama <\/strong><\/span><\/h4>\n
![\"\"](\"https:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/03\/IMG_5488.jpg\" "\\"Popunjavanje")
\u00a0 ![\"\"](\"https:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/03\/IMG_4058-2.jpg\" "\\"Znati\u017eeljni")
\u00a0 ![\"\"](\"https:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/03\/IMG_4819.jpg\" "\\"Antheminia")
<\/p>\nKo\u0161enje kao alternativa ispa\u0161i<\/span> <\/strong><\/h4>\n
![\"\"](\"https:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/03\/IMG_20200527_121927.jpg\" "\\"Priprema")
\u00a0 ![\"\"](\"https:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/03\/IMG_20200613_122737-1.jpg\" "\\"Neko\u0161ena")
\u00a0 ![\"\"](\"https:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/03\/IMG_20200612_092422.jpg\" "\\"Merna")
<\/p>\nFoto-izlo\u017eba i bro\u0161ura o slatinama i stenicama
![\"\"](\"https:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/03\/naslovna_brosura.jpg\")
<\/a><\/strong><\/span><\/h4>\nStru\u010dna izlaganja i nau\u010dne publikacije<\/strong><\/span><\/h4>\n
\n
U\u010desnici na projektu<\/strong><\/span><\/h4>\n
![\"\"](\"https:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/03\/HabiProt.png\")
<\/p>\n
\n