{"id":2769,"date":"2022-01-11T16:07:50","date_gmt":"2022-01-11T15:07:50","guid":{"rendered":"https:\/\/habiprot.org.rs\/?p=2769"},"modified":"2022-01-12T20:18:01","modified_gmt":"2022-01-12T19:18:01","slug":"ostvarenja-u-2021","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/habiprot.org.rs\/rl\/ostvarenja-u-2021\/","title":{"rendered":"Ostvarenja u 2021."},"content":{"rendered":"

Iako u 2021. nismo oborili rekord u novim nalazima, na\u0161a baza Alcifron je lepo napredovala i stigla skoro do broja od 430.000 nalaza.
\nVeoma dobre rezultate smo ostavarili i u realizaciji projekata monitoringa u za\u0161ti\u0107enim podru\u010djima. Uskoro \u0107e na sajtu biti dostupan pregledan spisak projekata koje je udru\u017eenje realizovalo na adresi: https:\/\/habiprot.org.rs\/rl\/projekti\/<\/a>.
\nIpak, 2021. godinu \u0107emo verovatno najvi\u0161e pamtiti jer je bila veoma plodna iz aspekta nau\u010dno-istra\u017eiva\u010dkih dostignu\u0107a i publikovanja radova \u010dlanova na\u0161eg udru\u017eenja. Iako je svaki rad jedinstven i nije lako re\u0107i koji je va\u017eniji, poku\u0161a\u0107emo ovde da pobrojimo ono najva\u017enije.
\n\"\"<\/a>
\nMinulu godinu obele\u017eio je ogroman broj novozabele\u017eenih vrsta insekata u na\u0161oj fauni, \u0161to nativnih, \u0161to alohtonih. Jedna od vrsta koja je svakako izazvala op\u0161te odu\u0161evljenje bio je prvi put kod nas zabele\u017eeni dnevni leptir \u2013 dra\u010dac, Tarucus balkanicus<\/em>. Otkri\u0107e ovog leptira obele\u017eile su brojne zgode i nezgode, \u010desto u nepodno\u0161ljivim uslovima. U okviru projektnih terenskih aktivnosti realizovanih na podru\u010dju PIO Dolina P\u010dinje, na krajnjem jugu zemlje koji je pod osetnim mediteranskim uticajem, u rano prole\u0107e, na\u0161a entomolo\u0161ka ekipa obilazila je teren i detaljno pretra\u017eivala podru\u010dje u potrazi za stani\u0161tima koja mogu biti zanimljiva za dalja istra\u017eivanja. Prvi terenski izlazak su obele\u017eile ki\u0161a, magla i niske temperature, a u povratku je ekipa nai\u0161la i na ozbiljne nanose snega i, naravno, iskoristila priliku da napravi onog sne\u0161ka na naslovnoj slici. Ipak, na sve lo\u0161e i nepovoljno smo zaboravili kada smo na lokalitetu \u010civ\u010dije, tik uz granicu sa Severnom Makedonijom, prona\u0161li populaciju mediteranske biljke dra\u010da (dra\u010d, draka, Hristov trn), Paliurus spina-christi<\/em>. Pronalazak populacije ove biljke nam je vratio osmeh na lice i ukazao na mogu\u0107nost o kojoj su svi lepidopterolozi na\u0161e zemlje sigurno ma\u0161tali \u2013 potencijalno prisustvo pomenutog leptira. Naime, dra\u010da je biljka kojom se isklju\u010divo hrane gusenice dra\u010dca. No, iako se ova biljka u Srbiji sre\u0107e i severnije od P\u010dinje, potrage za leptirom su uvek bile neuspe\u0161ne. Trebalo je jo\u0161 nekoliko odlazaka i poku\u0161aja, ali su \u010dlanovi HabiProta Ivan Tot i Milan \u0110uri\u0107 u jednom paklenom danu kada je temperatura dostizala 42\u00b0C, kona\u010dno zabele\u017eili nekoliko jedinki ovog leptira. O na\u0161oj radosti povodom ovog otkri\u0107a je suvi\u0161no i pisati, a kasnije je rad o ovoj vrsti objavljen u \u010dasopisu Acta Entomologica Serbica<\/em><\/a>.
\n\"\"<\/a>
\nU junu 2021. je u \u010dasopisu Acta Entomologica Slovenica<\/em>, objavljen rad i o prvoj stranoj (alohtonoj) vrsti dnevnog leptira u Srbiji \u2013 mu\u0161katlin plavac, Cacyreus marshalli<\/em>. Iako je prvobitno bio stanovnik isklju\u010divo afri\u010dkog kontinenta, taj leptir je pre nekog vremena stigao i u Evropu. A u Srbiji je otkriven – pomo\u0107u Fejsbuka. Na\u0161a saradnica, Sla\u0111ana Milojkovi\u0107 je 2020. u Ni\u0161u fotografisala ovog leptira kako se hrani na cvetovima invazivne biljke Erigeron annuus<\/em>. Na\u0161i \u010dlanovi su na Fejsbuk grupi Leptiri Srbije prepoznali vrstu i napisali rad, koji je publikovan u ovogodi\u0161njem broju pomenutog \u010dasopisa<\/a>.
\n\"\"<\/a>
\nGra\u0111anska nauka je dovela i do objavljivanja rada o novoj, invazivnoj vrsti bogomoljke poreklom iz Azije \u2013 Hierodula tenuidentata<\/em>. Nazvali smo je d\u017einovska azijska bogomoljka, a najlak\u0161e se razlikuje po belim flekama na krilima. Na\u0161 \u010dlan Mihailo Vuji\u0107 ju je prepoznao na fotografijama na Fejsbuk grupi Insekti Srbije i zamolio \u010dlanove grupe da obrate pa\u017enju. Od prvog nalaza 2019. je broj zabele\u017eenih jedinki brzo rastao, kao i broj lokacija gde su bele\u017eene, tako da sada imamo znatno vi\u0161e podataka nego u vreme kada je objavljen rad u \u010dasopisu Acta Entomologica Serbica<\/em><\/a>.
\n\"\"<\/a>
\nJo\u0161 jedna od publikacija na koju smo posebno ponosni jeste knjiga o no\u0107nim leptirima na podru\u010dju PIO Vlasina. Publikacija <\/a>je izdata u saradnji s Turisti\u010dkom organizacijom op\u0161tine Surdulica i opisima i fotografijama pokriva veliki broj vrsta no\u0107nih leptira koji su bele\u017eeni u dugogodi\u0161njim istra\u017eivanjima sprovo\u0111enim na ovom podru\u010dju. Vrsta koja je odabrana da bude predstavljena na koricama knjige jeste Catocala fraxini<\/em>, po mi\u0161ljenju mnogih jedan od najlep\u0161ih no\u0107nih leptira koji pleni svojom veli\u010dinom i plavim prugama, jedinstvenim me\u0111u pripadnicima ovog roda.
\n\"\"<\/a>
\nU 2021. je objavljen i rad o \u0161est novih vrsta osolikih muva za faunu Srbije<\/a>. Osolike muve su grupa dvokrilaca koje su predmet brojnih istra\u017eivanja, kako u Srbiji, tako i u svetu. Iako je Srbija jedna od evropskih zemalja s najbolje prou\u010denim diverzitetom ove familije insekata, svake godine se registruju nove vrste i uve\u0107ava znanje o ve\u0107 poznatim.
\n\"\"<\/a>
\nA ponovo smo dokazali dobro poznatu tezu da su mnoga otkri\u0107a nastala slu\u010dajno. Na\u0161 \u010dlan Marko \u0160\u0107iban je u junu 2021, u okolini sela Vajuga, fotografisao novu vrstu zrikavca za faunu Srbije – Isophya rectipennis<\/em>. Vrsta je prona\u0111ena tokom tra\u017eenja druge, srodne vrste koja je trenutno predmet za\u0161tite u pojedinim evropskim zemljama. Na\u0161 \u010dlan Slobodan Ivkovi\u0107 ju je prepoznao, posetio lokalitet i prikupio jedinke, pa sproveo morfolo\u0161ke i bioakusti\u010dke analize. Rad je publikovan u \u010dasopisu Spixiana<\/em><\/a>.
\nI za kraj, ali nikaka najmanje va\u017eno, jeste da je na\u0161 \u010dlan Filip Vukajlovi\u0107<\/strong> u 2021. zaslu\u017eeno stekao titulu doktor nauka<\/strong>. Svi \u010dlanovi HabiProta od srca \u010destitaju Filipu i \u017eele mu puno uspeha u budu\u0107em radu.<\/p>\n

<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Iako u 2021. nismo oborili rekord u novim nalazima, na\u0161a baza Alcifron je lepo napredovala i stigla skoro do broja od 430.000 nalaza. Veoma dobre rezultate smo ostavarili i u realizaciji projekata monitoringa u za\u0161ti\u0107enim podru\u010djima. Uskoro \u0107e na sajtu… <\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":2812,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[3],"tags":[],"yoast_head":"\nOstvarenja u 2021. - HabiProt<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/habiprot.org.rs\/ostvarenja-u-2021\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"[:sr]\u041e\u0441\u0442\u0432\u0430\u0440\u0435\u045a\u0430 \u0443 2021.[:rl]Ostvarenja u 2021.[:en]Achievements in 2021[:] - HabiProt\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Iako u 2021. nismo oborili rekord u novim nalazima, na\u0161a baza Alcifron je lepo napredovala i stigla skoro do broja od 430.000 nalaza. Veoma dobre rezultate smo ostavarili i u realizaciji projekata monitoringa u za\u0161ti\u0107enim podru\u010djima. Uskoro \u0107e na sajtu…\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/habiprot.org.rs\/ostvarenja-u-2021\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"HabiProt\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2022-01-11T15:07:50+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2022-01-12T19:18:01+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/01\/Snesko.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"1000\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"598\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Written by\">\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"\u041c\u0438\u043b\u0430\u043d \u0402\u0443\u0440\u0438\u045b\">\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Est. reading time\">\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"7 minutes\">\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\/\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\/\/habiprot.org.rs\/#website\",\"url\":\"https:\/\/habiprot.org.rs\/\",\"name\":\"HabiProt\",\"description\":\"Udru\\u017eenje za odr\\u017eivi razvoj i o\\u010duvanje prirodnih stani\\u0161ta Srbije\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":\"https:\/\/habiprot.org.rs\/?s={search_term_string}\",\"query-input\":\"required name=search_term_string\"}],\"inLanguage\":\"sr-CZ\"},{\"@type\":\"ImageObject\",\"@id\":\"https:\/\/habiprot.org.rs\/ostvarenja-u-2021\/#primaryimage\",\"inLanguage\":\"sr-CZ\",\"url\":\"https:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/01\/Snesko.jpg\",\"width\":1000,\"height\":598},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/habiprot.org.rs\/ostvarenja-u-2021\/#webpage\",\"url\":\"https:\/\/habiprot.org.rs\/ostvarenja-u-2021\/\",\"name\":\"[:sr]\\u041e\\u0441\\u0442\\u0432\\u0430\\u0440\\u0435\\u045a\\u0430 \\u0443 2021.[:rl]Ostvarenja u 2021.[:en]Achievements in 2021[:] - HabiProt\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/habiprot.org.rs\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/habiprot.org.rs\/ostvarenja-u-2021\/#primaryimage\"},\"datePublished\":\"2022-01-11T15:07:50+00:00\",\"dateModified\":\"2022-01-12T19:18:01+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\/\/habiprot.org.rs\/#\/schema\/person\/7e127c675ba384058c25c9726af82618\"},\"inLanguage\":\"sr-CZ\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\/\/habiprot.org.rs\/ostvarenja-u-2021\/\"]}]},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\/\/habiprot.org.rs\/#\/schema\/person\/7e127c675ba384058c25c9726af82618\",\"name\":\"\\u041c\\u0438\\u043b\\u0430\\u043d \\u0402\\u0443\\u0440\\u0438\\u045b\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"@id\":\"https:\/\/habiprot.org.rs\/#personlogo\",\"inLanguage\":\"sr-CZ\",\"url\":\"https:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/02\/mala.jpg\",\"caption\":\"\\u041c\\u0438\\u043b\\u0430\\u043d \\u0402\\u0443\\u0440\\u0438\\u045b\"}}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/habiprot.org.rs\/rl\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2769"}],"collection":[{"href":"https:\/\/habiprot.org.rs\/rl\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/habiprot.org.rs\/rl\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/habiprot.org.rs\/rl\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/habiprot.org.rs\/rl\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2769"}],"version-history":[{"count":27,"href":"https:\/\/habiprot.org.rs\/rl\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2769\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2808,"href":"https:\/\/habiprot.org.rs\/rl\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2769\/revisions\/2808"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/habiprot.org.rs\/rl\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2812"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/habiprot.org.rs\/rl\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2769"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/habiprot.org.rs\/rl\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2769"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/habiprot.org.rs\/rl\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2769"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}