U 2015. godini otpo\u010deli smo istra\u017eivanje stenica koje nastanjuju slatinska (halofitna) stani\u0161ta Vojvodine. Kako je nastala ideja o ovom istra\u017eivanju, kao i za\u0161to je va\u017eno da se upoznamo sa insekatskim zajednicama i slatinskim stani\u0161tima, kako da ih sa\u010duvamo i promovi\u0161emo njihove prirodne vrednosti, mo\u017eete pro\u010ditati na stranici gde je detaljnije predstavljen na\u0161 prethodni projekat<\/a>.<\/em><\/p><\/blockquote>\n Nakon dve godine istra\u017eivanje stenica slatinskih stani\u0161ta u Vojvodini je nastavljeno, ali ovog puta u fokusu su bile stenice koje nastanjuju pa\u0161njake u Banatu. Za\u0161to smo odabrali ba\u0161 banatske slatine, kako se one razlikuju od sli\u010dnih podru\u010dja u Ba\u010dkoj, postoje li razlike u sastavu zajednica slatinskih stenica u Banatu i Ba\u010dkoj, su samo neka od pitanja na koja smo poku\u0161ali da odgovorimo. Kao i pro\u0161li put, na\u0161 projekat istra\u017eivanja i popularizacije slatina i stenica Banata podr\u017eala je Rufford fondacija<\/a>, a zvani\u010dan naslov projekta glasi: \u201cStenice (Heteroptera) halofitnih stani\u0161ta Vojvodine (II deo)\u00a0 \u0336\u00a0 Mogu\u0107nosti o\u010duvanja stenica u Banatu\u201d<\/strong>. Vi\u0161e o samom projektu mo\u017eete na\u0107i na internet stranici Rufford fondacije ovde<\/a>.\u00a0 <\/a><\/p>\n Ciljevi projekta:<\/p>\n Banat predstavlja najju\u017eniji deo Panonske nizije, a podru\u010dje odlikuju velike povr\u0161ine pod zaslanjenim (slatinskim) zemlji\u0161tem u nekada\u0161njoj plavnoj zoni velikih banatskih reka Tise i Tami\u0161a. Banatske slatine su najprostranija travna stani\u0161ta sa halofilnom (slanoljubivom) vegetacijom u Srbiji koja se tradicionalno koriste kao pa\u0161njaci. Iako je ekstenzivno pa\u0161arenje na slatinama jedna od preporu\u010denih konzervacionih mera, u Banatu se neretko sre\u0107u povr\u0161ine koje su prenapasane decenijama, a originalnu slatinsku vegetaciju smenjuju korovske i livadske zajednice. Pored intenzivne destruktivne ispa\u0161e, slatinski pa\u0161njaci u Banatu su \u010desto pretvoreni u deponije i odlagali\u0161ta otpada, a neodgovorno paljenje trske nekada uzrokuje po\u017eare na otvorenim povr\u0161inama slatina. Sve aktivnosti \u010doveka u nekom stani\u0161tu koje naru\u0161avaju strukturu, diverzitet i autohtonost biljnih zajednica \u0107e posledi\u010dno uticati i na insekte koji zavise od prisutne vegetacije. Drugim re\u010dima, ono \u0161to ugro\u017eava biljke na banatskim slatinama mo\u017ee imati za posledicu nestanak velikog broja retkih insekatskih vrsta kao \u0161to su slatinski specijalisti me\u0111u stenicama.<\/p>\n Na panonskim slatinama se sre\u0107e svega nekoliko vrsta, ekskluzivno slatinskih predstavnika, koje su naj\u010de\u0161\u0107e ishranom vezane za specifi\u010dne slatinske biljke (halofite) i ne mogu se na\u0107i na drugim tipovima stani\u0161ta. Najkarakteristi\u010dnija i naj\u010de\u0161\u0107e prisutna vrsta slatina Vojvodine je Henestaris halophilus<\/em>, maskota prethodnog projekta i inspriracija za logo. Druga vrsta je Conostethus hungaricus<\/em>, \u0161iroko rasprostranjena u Vojvodini i prisutna je u velikom broju samo tokom par nedelja u maju i\/ili junu. Tre\u0107a i najre\u0111a slatinska vrsta je Solenoxyphus fuscovenosus<\/em>, javlja se kratko tokom septembra meseca i do sada je zabele\u017eena samo na dve lokacije u Srbiji, u okolini Horgo\u0161a i selu Vlajkovac kod Vr\u0161ca.<\/p>\n Pored slatinskih specijalista na slatinama Ba\u010dke i Banata prisutno je oko 180 vrsta stenica, zabele\u017eene su nove vrste za faunu Srbije, a za nekoliko vrsta je potvr\u0111eno prisustvo u Srbiji nakon vi\u0161e od sto godina.<\/p>\n Op\u0161ti utisak o stanju slatinskih stani\u0161ta Ba\u010dke i Banata je da su banatske slatine vi\u0161e kori\u0161\u0107ene za ispa\u0161u, te je posledi\u010dno vegetacija dosta niska, skoro bez ikakve struktuiranosti, a diverzitet stenica ovakvih stani\u0161ta je dosta oskudan. Na banatskim slatinama je u proseku bele\u017eeno oko dvadesetak vrsta po lokalitetu za celu sezonu. Sa druge strane, slatine u Ba\u010dkoj su slabo kori\u0161\u0107ene, neretko i zapu\u0161tene, sa visokom vegetacijom prili\u010dno gustog sklopa ponekad i \u017ebunjem te vi\u0161e podse\u0107aju na stepu \u0161to \u010desto nisu pogodni uslovi za opstanak slatinskih specijalista. Slatinski specijalisti generalno vole prili\u010dno suva i topla mesta, i odgovaraju im stani\u0161ta retkog biljnog pokriva\u010da sa delovima potpuno ogoljenog tla. Usled bolje struktuiranosti vegetacije i ve\u0107e floristi\u010dke raznovrsnosti, ba\u010dke slatine odlikuje ve\u0107i diverzitet stenica, me\u0111utim, najve\u0107i broj vrsta su generalisti i \u0161iroko rasprostranjene stepske vrste.<\/p>\n Tokom obilaska slatina po Banatu fotografisali smo i jednu \u017eenku vrste Isophya costata<\/em> na pa\u0161njaku kod Se\u010dnja. Kolega Slobodan Ivkovi\u0107 je identifikovao vrstu sa fotografije, kasnije potvrdio i prisustvo mu\u017ejaka na istoj lokaciji, a zatim proverio i ostale istra\u017eivane lokalitete te na\u0161ao jedinke iste vrste i kod Vlajkovca. Nalazi I. costata<\/em> kod Se\u010dnja i Vlajkovca su novi i najju\u017eniji nalazi vrste u njenom arealu.<\/p>\n U saradnji sa na\u0161im timom i finansijsku podr\u0161ku Vikimedije Srbije<\/a> kolege iz dru\u0161tva NIDSBE \u201cJosif Pan\u010di\u0107\u201d<\/a> su tokom 2017. godine realizovale projekat koji je imao za cilja da kroz kratke edukativne i zanimljive tekstove o slatinama i vrstama koje ih nastanjuju informi\u0161e javnost o prirodnom bogatstvu i va\u017enosti o\u010duvanja ovih stani\u0161ta. Napisano je 55 tekstova, revidirano 20 tekstova i postavljeno oko 280 fotografija od kojih je deo nastao tokom na\u0161ih terenskih aktivnosti po Banatu.<\/p>\n Istra\u017eiva\u010dki tim i na ovom projektu \u010dinili su \u010dlanovi Udru\u017eenja \u201cHabiProt\u201d<\/a> i Nau\u010dno-istra\u017eiva\u010dkog dru\u0161tva studenata biologije i ekologije \u201cJosif Pan\u010di\u0107\u201d<\/a> iz Novog Sada, u sastavu Jelena \u0160eat<\/strong> \u2013 koordinator, Bojana Nada\u017edin<\/strong>, Nikola Mili\u0107<\/strong> i Mirjana \u0106uk<\/strong>. Povremeno su nam se na terenima pridru\u017eivali i pomagali nam prijatelji i \u010dlanovi porodica kojima bi ovom prilikom da se zahvalimo: Davidu Grabovcu, Goranu Raki\u0107u i Dru\u0161tvu za za\u0161titu i prou\u010davanje ptica Srbije<\/a>, Zoranu Gavrilovi\u0107u, Milivoju Vu\u010danovi\u0107u, Tanji Tuni\u0107, Ranku Peri\u0107u, Borisu Stajevskom, upravlja\u010dima SRP \u201cOkanj bara\u201d i SRP \u201cPa\u0161njaci velike droplje\u201d, porodicama Nada\u017edin i \u0160eat.<\/p>\n Ako \u017eeli\u0161 da podeli\u0161 svoja iskustva o stenicama i slatinama, ili bi da sazna\u0161 vi\u0161e o projektu pi\u0161i nam na<\/span> jelenaseat@yahoo.com<\/a>.<\/p>\n![\"\"](\"http:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2018\/03\/IMG_2038.png\")
<\/strong><\/p>\nNastavak pri\u010de o stenicama i slatinama<\/strong><\/span><\/h4>\n
![\"\"](\"http:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/05\/5-RF-logo-300x139.jpg\"){kind=logo}
<\/a><\/p>\n\n
![\"\"](\"http:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2018\/03\/kona\u010dna.jpg\" "\\"Istra\u017eivani")
<\/li>\n<\/ul>\nBanatske slatine i njihovi stanovnici<\/strong><\/span><\/h4>\n
![\"\"](\"http:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2018\/03\/IMG_3151.jpg\" "\\"Po\u017ear")
![\"\"](\"http:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2018\/03\/IMG_2027.jpg\" "\\"Smetli\u0161te")
![\"\"](\"http:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2018\/03\/DSC08652.jpg\" "\\"Slatinski")
<\/p>\n![\"\"](\"http:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2018\/03\/IMG_2477.jpg\" "\\"Conostethus")
\u00a0 ![\"\"](\"http:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2018\/03\/poster_2017-Copy.jpg\" "\\"Poster")
\u00a0<\/a> ![\"\"](\"http:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2018\/03\/IMG_3540.jpg\" "\\"Solenoxyphus")
<\/p>\n![\"\"](\"http:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2018\/03\/IMG_5766.jpg\" "\\"Omphalonotus")
![\"\"](\"http:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2018\/03\/800px-Acalypta_marginata_2.jpg\" "\\"Acalypta")
![\"\"](\"http:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2018\/03\/IMG_5737.jpg\" "\\"Compsidolon")
<\/p>\n![\"\"](\"http:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2018\/03\/Isophya-costata-Copy-copy.jpg\" "\\"Isophya")
Panonski endem i Natura 2000 vrsta Isophya costata <\/em>na banatskim slatinama<\/strong><\/span><\/p>\nPi\u0161emo i pri\u010damo o slatinama i stenicama<\/strong><\/span><\/h6>\n
\n
Stru\u010dni skupovi i publikacije<\/strong><\/span><\/h6>\n
\n
![\"\"](\"http:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2018\/03\/IMG_2773.jpg\" "\\"Terenski")
![\"\"](\"http:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2018\/03\/IMG_3176.jpg\" "\\"Pogled")
![\"\"](\"http:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2018\/03\/IMG_3510.jpg\" "\\"Tripolium")
<\/p>\nProjekat \u201cWiki voli panonske slatine\u201d<\/span><\/strong><\/h6>\n
U\u010desnici na projektu<\/strong><\/span><\/h4>\n
![\"\"](\"http:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2018\/03\/OKANJ-logo-FINAL_Page_4.jpg\"){kind=logo}
![\"\"](\"http:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/05\/HabiProt.jpg\")
<\/a>\u00a0\u00a0 \u00a0\u00a0 ![\"\"](\"http:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/05\/Print-Pancic-bez-tacaka-1.jpg\")
<\/a>\u00a0 \u00a0 \u00a0 ![\"\"](\"http:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2018\/03\/logo.gif\" "\\"Specijalni"){kind=logo}
\u00a0 \u00a0\u00a0 \u00a0 ![\"\"](\"http:\/\/habiprot.org.rs\/wp-content\/uploads\/2018\/03\/logo2-RGB.jpg\"){kind=logo}
<\/p>\n
\n
\n