Угрожени дневни лептири Србије — хитна потреба за истраживањем и заштитом

Ова страница је посвећена пројекту који се бави истраживањем и заштитом угрожених лептира у Србији. Пројекат предводи Милош Поповић, а финансијски је подржан од стране Rufford Small Grant фондације. Комплетан списак учесника у пројекту дат је на крају странице.

Бабин зуб, строго заштићен простор на Старој планини

Основне идеје и циљеви

Србија је земља са богатим, али слабо истраженим биодиверзитетом. У њој се среће укупно 194 врста дневних лептира. На многим местима, мозаична станишта и традиционални начин обраде земљишта осигурали су стабилне популације дневних лептира током много година. Ипак, у последње време развој модерне пољопривреде, туризма и индустрије са једне, као и одлив становништва из сеоских насеља са друге стране остављају велик утицај на флору и фауну, па тако и на фауну дневних лептира. У исто време, недостатак научних података утиче на планирање и управљање заштићених природних добара, готово увек занемарујући фауну дневних лептира. Као последица заштићене високопланинске мочваре на Старој планини су претворене у темеље за хотеле, уништавајући тиме две од три познате популације старопланинске седефице (Boloria eunomia).

Boloria eunomia, угрожена изградњом ски центра на Старој планини

Овај пројекат је усмерен на прикупљање научних података, као и на едукацију и популаризацију дневних лептира, као први корак у очувању вредних врста лептира у Србији. Највећи део активности ће бити организоване у виду теренских истраживања, са циљем да се добију прецизни подаци о распрострањењу старопланинске седефице и угрожених врста из Црвене књиге лептира Србије и Европске директиве о стаништима и да се одреде нова важна станишта за очување наших лептира. Током ових активности, доста труда ће бити уложено у обуку младих ентомолога за њихове сопствене пројекте и истраживања и у успостављање мреже људи и невладиних организација укључених у очување дневних лептира.

Nymphalis vaualbum, врстa од приоритета за заштиту у Европи

Сви резултати ће бити унети у базу података са дневним лептирима и објављени у виду научних радова. Одговорне владине институције, као и јавност ће бити упућени у резултате и циљеве нашег пројекта путем е-поште, писама, брошура, штампања мајица, инфо табли, Интернета, телевизије, новина и др. Све активности ће пружити вредне податке за будући рад на очувању дневних лептира и публикацију вредних књига, какве су Атлас лептира Србије и Приручник за распознавање дневних лептира Србије.

Један део посла на публиковању Приручника за дневне лептире Србије је већ урађен. Такође, успостављена је јако лепа сарадња са многим невладиним организацијама и ентомолозима у нашој земљи. Највећи циљ ће бити постигнут уколико владине институције дозволе невладином сектору да утиче на планирање будућих заштићених природних добара и на одабир места за изградњу великих постројења и објеката.

Вести и активности на пројекту

Први пролећни терени!

Већ у марту започети су прве теренске активности за ову годину. Најзанимљивија врста је свакако нови налаз врсте Nymphalis vaualbum поред села Горња врежина, надомак Ниша. Један део наше екипе обишао је многе непознате терене источној Србији, како би смо се упознали са могућностима за будућа истраживања. Централни догађај био у селу Темска на Старој планини, где се већи део наше ентомолошке екипе сусрео са Тамашем Хапком из Мађарске, при чему смо имали смо прилике да разменимо многа искуства. Пар облачних дани су искоришћени за истраживање налазишта фосила амонита и шкољки. Велику захвалност дугујемо ДЗЗППС које је било наш домаћин током обиласка Неготинске крајне.

Готов је дизајн за промо мајце

Камп у Овчарско-кабларској клисури

Овчарско-кабларска клисура, поглед с Каблара

Крајем априла, уз финансијску подршку туристичке организације Чачка организован је велики камп на простору Овчарско-кабларске клисуре, заштићеном природном добру прве категорије. Овом приликом желимо да се захвалимо нашим домаћинима на организацији кампа и несебичној помоћи при теренском раду. Циљ овогодишњег кампа је пре свега проучавање ентомофауне, са посебним освртом на врсте од значаја за будућа Натура 2000 подручја. Пронађено је неколико нових врста дневних лептира за овај предео изузетних одлика и једна нова врста гмизавца (Ablepharus kitaibeli), а планиране су додатне истраживачке активности током године.

Излет на Стол

Кречњачки масиви планине Стол

Од 20. до 22. маја организован је излет на планину Стол која се налази близу Бора. Ово је кречњачки масив висине 1155m са занимљивом и слабо истраженом флором и фауном. Он се уједно налази и на листи одабраних подручја за дневне лептире (PBA), чему је вероватно највише допринео Момчило Зечевић својим ентомолошким радовима из прошлог века.

Истраживачку експедицију је чинило 17 чланова ХабиПрота и БДДСП, већином из Ниша, Новог Сада и Београда, а имали смо част да нам се на кампу једног дана прикључи група Холанђана, коју је предводио Милан Ђурић. На излету смо разменили бројна искуства и договорили будуће теренске и промотивне активности, што је био уједно и циљ нашег сусрета.

Терени на југу Србије и нова врста за нашу земљу

Станиште врсте Antocharis gruneri

Antocharis gruneri

Средином маја смо били у прилици да са нашим (ДЗЗППС) и бугарским орнитолозима (Зелени балкани) истражујемо занимљиве терене на југу Србије. Најзанимљивије подручје је атар села Миратовац, у коме преовлађује снажан субмедитерански утицај климе. Овом приликом забележена је и нова врста за фауну дневних лептира Србије, Antocharis gruneri. Станишта те врсте су јединствена код нас и значајна за бројне врсте гмизаваца и птица, па би требала бити увршћена у будуће планове заштите, а уједно представљају ново потенцијално одабрано подручје за дневне лептире (PBA). Будућа истраживања ће показати право стање биодиверзитета овог подручја.

Поносно носимо наше нове мајце!!! :)

Садашњем изгледу мајца највише су допринели Александар Поповић (цртеж), Иван Миловановић (дизајн) и Катарина Ристић (дизајн).

Истраживања и радионице на Гочу

У сарадњи са Краљевским академским Друштвом „Балкан“, организоване су истраживачке експедиције и радионице за ученике основних школа. Овом приликом желимо да се захвалимо дечјем одмаралишту, које је било наш домаћин. Деца су имала прилике да сазнају многе занимљивости из света биологије, а нас радује ниво интересовања које су они показали.

Теренска истраживања Старе планине и нова врста за Србију

Boloria eunomia у парењу

Током јуна и јула организовано је неколико истраживачких експедиција на Старој планини. Главни циљ истраживања је била процена стања популација старопланинске седефице (Boloria eunomia) и потрага за новим колонијама ове угрожене врсте. Од 2 познате популације на Бабином зубу, једна је потпуно уништена још у почетку радова на изградњи скијашког центра, док је друга још увек стабилна и без битних угрожавајућих фактора, иако се грађевински радови планирају и на овом делу планине. Преостала популација на јабучном равништу је јако угрожена изградњом хотела и сигурно ће изумрети уколико се радови наставе по тренутним плановима.

Поред тога, потенцијална нова станишта старопланинке седефице су обиђена у више наврата, али нове популације нису пронађене што додатно указује на потребу заштите постојећих станишта. Најзанимљивија локација је Понор, у близини села Дојкинци које по геолошкој подлози и вегетацијском склопу наликује стаништима на Бабином зубу. Основни критеријуми при избору подручја истраживања били су геолошка подлога, присуство биљке хранитељке (Polygonum biss-torta) и сателитски снимци из програма Google Earth.

Lycaena helle, нова врста за балканско полуострво

И поред тога што нисмо били у могућности да нађемо нове популације старопланинске седефице, радује нас изузетно занимљив налаз врсте Lycaena helle која до сада није забележена на Балканском полуострву. Врста представља бореални реликт и сматра се угроженом у Европи. С обзиром на величину њене популације у Србији може се сврстати у крајње угрожене врсте и уврстити у списак строго заштићених врста животиња. Учинићемо све што можемо да свима укажемо на овај значајан налаз, и обезбедимо адекватну заштиту маленог станишта на којем врста живи већ хиљадама година.

Од занимљивих врста морамо набројати разне планинске еребије (Erebia ottomana, E. alberganus, E. orientalis...) и неке од ретких европских лептира, као што су Nymphalis vaualbum, Kirinia climene, Melitaea arduinna... Сви теренски подаци се налазе у бази коју одржава ХабиПрот.

Истраживачка експедиција „Стара планина 2011“

Стара планина, Завојско језеро

Од 1. до 20. јула одржан је четврти истраживачки камп у Темској, који су започеле и реализовале бројне организације које се баве истраживањем и заштитом биодиверзитета, грађани и представници општине Темска. Резултати истраживања биодиверзитета биће публиковани у виду монографије о селу Темска. Поред истраживачких активности, одржан је и волонтерски камп, чији су учесници помагали у уклањању инвазивног киселог дрвета и направили малу уметничку колонију. Представници општине су организовали фестивал традиционалне старопланинске кухиње. Одржана су предавања на тему заштите биодиверзитета Старе планине и развоја еко и етнотуризма, а за сво време трајања кампа локално становништво је имало прилике да се упозна са врстама и активностима које су потребне да се тај биодиверзитет очува.

Чудесан спој културе, дружења, науке и заштите природе!

Приручник за распознавање дневних лептира

Приручник за дневне лептире

Већ неко време се прича о издавању приручника за распознавање девних лептира Србије, а нацрт приручника је постојао још зимус. Сада већ поносно можемо да кажемо да је приручник у завршној фази и готово спреман за штампу. У почетку је све кренуло доста необавезно, непланирано и што би се рекло, приручник је рађен у „слободно време“. Након пола године посла, бројних непреспаваних ноћи, гомили исправки, сугестија, замена слика и побољшања текстова надамо се да је он коначно спреман.

Идеја нам је да приручник представимо почетницима у свету лептира, те је он писан лаичким језиком. Трудили смо се да укључимо што већи број домаћих фотографа, као и велик број младих лептирџија који су проверили да ли приручник „ради“ на терену.

При свему томе, Rufford нам је помогао у реализацији теренских активности, где смо прикупили значајан фото-материјал за приручник. Холандска амбасада (МАТРА пројекат) и град Београд (Секретаријат за заштиту животне средине) финансијски су подржали штампање и промоцију приручника. Желим да се искрено захвалим свим спонзорима и појединцима који су допринели садашњем изгледу приручника.

Више о приручнику и начину како да купите свој примерак можете сазнати овде.

Камп на Повлену

Од 21. до 23. јула мала група ентомолога се прикључила Милану Ђурићи и групи Холанђана (Карсу и Бернарду) који су истраживали јужне падине Повлена, Маљен и Мучан. Током свега пар дана забележено је велики број ретких врста лептира. Најзанимљивији налаз је огромна популација врсте Phengaris alcon на Дивчибарама и потврђено постојање аполона (Parnassius apollo). Поред тога, имали смо и доста прилика за дружење и размену искустава са људима који иза себе имају пуно година рада на заштити дневних лептира.

Столови и Чемерно

Током августа другови из КАПД „Балкан“ су нас провели кроз предивне терене у околини Краљева. Столови, Гледићке планине и Чемерно су слабо истражене што се фауне дневних лептира тиче, иако су неки од ових планинских венаца укључени у Одабрана подручја за лептире. Надамо се да ће овакве експедиције покренути даља истраживања и омогућити дугорочну заштиту рањивих станишта.

Инфо табле

Готов је дизајн за инфо табле, које ће бити постављене на три локације на Старој планини. Желимо да се захвалимо Катарини Ристић на дизајну инфо-табли. Велико хвала и свима који су својим фотографијама и сугестијама побољшали изглед табли.

И још много лепих терена...

А цела прича се не завршава овде! Поред наведених терена, наша екипа је ишла на многе друге, често једнодневне терене широм Србије и забележила много занимљивих налаза. Након више деценија у Србији су поново забележене црна еребија (Erebia melas) и бисерна болорија (Boloria selene) и то на теренима где раније нису нађене. Занимљив је и налаз сребрног скелара (Spialia phlomidis) ван територије Косова.

Сребрни скелар (Spialia phlomidis)

Бисерна болорија (Boloria selene)

Црна еребија (Erebia melas)

Током истраживања дневних лептира забележили смо и једног новог ноћног лептира за Србију. Реч је о врсти Hemaris croatica, која спада у породицу вештица (Sphingidae). Исправка: Врста Hemaris croatica је већ забележена у фауни Србије у Ибарској клисури, тако да је овај налаз други по реду. Фауна стрижибуба Србије постала је богатија за једну нову врсту, a после дугог низа година поново је нађен скакавац Bradyporus dasypus.

Bradyporus dasypus

Blepisanis vittipennis

Hemaris croatica

Промоција и популаризација лептира

Инфо табле на Старој планини

Наш домаћин, Дуле Михајловић из Темске нам је припремио инфо табле које смо заједно поставили на Старој планини. Једна од њих краси и саму Темску, док су остале постављене на Видличу и на Бабином зубу. Велико хвала свим добрим људима из села Темска који су подржавали наше истраживачке акције у претходне 3 године!!!

Дописна листа и форум

Од како је почео пројекат број чланова на нашој листи је значајно порастао, те сада имамо преко 50 чланова!!! Поред основне намене (истраживање и заштита лептира), ова листа је прерасла у једну велику породицу где се окупља мноштво ентомолога из разних области. Чланови листе су како доктори наука, тако и почетници у свету шестоногих створења. Уколико желите да постанете члан листе, пошаљите нам захтев са ове странице.

Поред дописне листе, од недавно је отворен и форум на овој адреси, који би требао да окупи шири круг биолога заинтересованих за прављење базе података о биолошкој разноврсности Србије. Форум је затвореног типа, тако да је за регистрацију неопходно да контактирате администраторе (Милоша — или Габора — ). Форум је отворен у сарадњи са истраживачком станицом „Петница“ и удружењем Протего.

Фејсбук група

Од скора можете нас пратити и на Фејсбуку. Придружите се нашој групи и поделите са наме неку занимљивост из света инсеката! Група је замишљена као кутак за лежерне приче и представљање неких од наших резултата.

Чланци у часописима и новинама

Током пројекта радили смо на популаризацији заштите лептира и промоцији пројекта у часописима и новинама. Неке од текстова можете прочитати овде:

• Политика 3. јул - Лет удвоје (гост: Филип Франета)
• Вечерње новости 14. децембар - Фотосафари на крилате бисере (гост: Милош Поповић)
• IUCN гласник за југоисточну Европу, бр. 28

Гостовања на телевизији

...а гостовали смо и на неколико домаћих телевизија:

• Нишка телевизија - Екооаза, 10.11.2011.
• ТВ Љиг - крајем октобра
• Тимочка телевизија - Резиме 23.11.2011.
• Радио телевизија FIRA - Info Press 24.11.2011.
• Борска телевизија
• RTV Stara Pazova

Промоција приручника за дневне лептире

Промоције приручника су одржане на следећим местима:

• Ниш, Природно-математички факултет, 7.10.2011.
• Београд, Градско веће - Николе Пашића 6, 28.10.2011.
• Београд, Сајам књига, 23-30.10.2011.
• Краљево, Народна Библиотека „Стефан Првовенчани“ 15.11.2011
• Крагујевац, Природно-математички факултет, 15.11.2011
• Зајечар, Радул Бегов конак, 23.11.2011. од 18h
• Зрењанин, Народни музеј, 24.11.2011. од 19h
• Суботица, друштво Riparia, 25.2.2012.
• Вршац, зграда општина у организацији друштва Геа, 1.3.2012.
• Нови Сад, Покраински Завод за заштиту природе, 6.3.2012. од 19h

Остало...

А били смо и овде...

• Предавање о биодиверзитету (Милош Поповић) и учешће на штанду поводом дана заштите животиња, Ниш 23.10.2011. Погледајте фотографије овде.

Флајери

Преузмите флајере:

• мали флајер (ПДФ)
• велики, А4 флајер (ПДФ)

База података расте!

Преко 6,500 уноса у базу података су начињени током пројектних активности у 2011. години. Ово је далеко више од дугогодишњег просека, а поврх тога велик број уноса је начињен на основу литературних података. База података помаже у добијању што прецизније слике о дистрибуцији дневних лептира, као и о периоду када се одрасли стадијуми развоја појављују код нас. Неколико нових ентузијаста се прикључило шеми за уношење налаза у базу података а са спремним приручником очекујемо да ће се овај тренад наставити и побољшати.

Много је учињено да се започне слична шема уноса података за остале групе инсеката, наручито за ноћне лептире чијим уносом координира Боженка Хриц. Тренутно она база података води преко 3,300 врста инсеката који се Срећу код нас.

Научни извештаји

Процене угрожености популација за врсте Boloria eunomia и Lycaena helle

Извештај о угрожавајућим факторима и стању популација за ове две ретке и угрожене врсте је послат свим одговорним институцијама у земљи. Тренутно стање је забрињавајуће, јер су станишта одабрана за исградњу хотела и скијашких стаза, па ће засигурно бити уништена заједно са високопланинским потоцима и мочвариштима. Добили смо позитиван одговор једино од јавног предузећа „Србијашуме“, које је старалаз заштићеног природног добра, те се надамо да наше залагање за заштиту лових ептира неће бити узалудно.

Текст извештаја можете прочитати на овој адреси.

Научни радови

Пратите ову страницу како би били обавештени о новим радовима насталим током пројекта! Радови ће бити излистани након што изађу из штампе.

• Đurđević, A., & Đurić, M. (2011): Blepisanis vittipennis (Reiche 1877) (Coleoptera: Cerambycidae), a new longhorn beetle for Serbia. Biologica Nyssana, Journal of Biological Sciences, 2 (2)
• Popović, M., & Milenković, M. (2012): First record of Anthocharis gruneri for Serbia (Lepidoptera: Pieridae). Phegea 40(1b): 37-38.
• Ralev, A., Popović, M., Ružić, M., Shurulinkov, P., Daskalova, G., Spasov, L. & Crnobrnja-Isailović, J. (2013): A new record of Testudo graeca ibera Pallas, 1814, in southern Serbia. Herpetozoa: 25(3/4): 151-153.
• Nikolić, J., Đurđević, A., Popović, M. (2013): Butterfly fauna of Ženeva pond near Niška Banja spa center (Lepidoptera: Papilionideae & Hesperioideae) with some notes on endangered species. Biologica Nyssana 3(2): 47-51.
• Popović M, Đurić M, Franeta F, Van Deijk JR, Vermeer R (2013): First records of Lycaena helle butterfly for the Balkan peninsula (Lepidoptera: Lycaenidae). SHILAP Revta. Lepid. 41(163). [proof]

Иза завеса

Весели кувар

За ових годину дана постигли смо невероватан успех. Можемо слободно рећи да смо одрадили двоструко више од планираног само ако се узме писање и штампа је приручника за дневне лептире Србије, који је у почетку био само идеја за неко будуће време. Пре свега, обишли смо далеко више терена од планираног, а све тога не би било без нашег главног кувара, Ђукија (Аца Ђурђевић). :) Његова је заслуга што смо увек имали укусне оброке из котлића за „мале паре“. Свеже скувани пасуљ, звук пуцкетаве ватре испред шатора и свака топла летња ноћ ће се памтити довека!

Непослушни ауто

Возни парк пројекта је чинио један црвени Југо и један „Gonepteryx“ (жути стојадин стар преко 20 година), оба домаће, Заставине производње. Служили су нас мушки, те смо успевали да стигнемо свуда где би пожелели, али с друге стране не памтим да је и један теренски излазак био без бар омањег квара. Да нисмо постали емотивно везани за ове старудије, вероватно би имали пуно право да се нервирамо. Међутим, решење је увек долазило само од себе, уз помоћ штапа и канапа и без губљења живаца. На крају смо чак и постали добри аутомеханичари! :)

Људи и организације укључене на пројекту

Руководећи тим на пројекту:	Укључене невладине организације:
Милош Поповић Филип Франета Аца Ђурђевић Иван Симоновић Сандра Цветковић Иван Миловановић	ХабиПрот, Београд Биолошко друштво „Др Сава Петровић“, Ниш

Желимо да искажемо нашу искрену захвалност Др Руди Веровнику, Др Јелки Црнобрњи-Исаиловић, Милану Ђурићу, Милану Ружићу и Горану Николићу без чије подршке овај пројекат не би био могућ.