Иако у 2021. нисмо оборили рекорд у новим налазима, наша база Алцифрон је лепо напредовала и стигла скоро до броја од 430.000 налаза.
Веома добре резултате смо остварили и у реализацији пројеката мониторинга у заштићеним подручјима. Ускоро ће на сајту бити доступан прегледан списак пројеката које је удружење реализовало на адреси: https://habiprot.org.rs/rl/projekti/.
Ипак, 2021. годину ћемо вероватно највише памтити јер је била веома плодна из аспекта научно-истраживачких достигнућа и публиковања радова чланова нашег удружења. Иако је сваки рад јединствен и није лако рећи који је важнији, покушаћемо овде да побројимо оно најважније.

Минулу годину обележио је огроман број новозабележених врста инсеката у нашој фауни, што нативних, што алохтоних. Једна од врста која је свакако изазвала опште одушевљење био је први пут код нас забележени дневни лептир – драчац, Tarucus balkanicus. Откриће овог лептира обележиле су бројне згоде и незгоде, често у неподношљивим условима. У оквиру пројектиних теренских активности реализованих на подручју ПИО Долина Пчиње, на крајњем југу земље који је под осетним медитеранским утицајем, у рано пролеће, наша ентомолошка екипа обилазила је терен и детаљно претраживала подручје у потрази за стаништима која могу бити занимљива за даља истраживања. Први теренски излазак су обележиле киша, магла и ниске температуре, а у повратку је екипа наишла и на озбиљне наносе снега и, наравно, искористила прилику да направи оног снешка на насловној слици. Ипак, на све лоше и неповољно смо заборавили када смо на локалитету Чивчије, тик уз границу са Северном Македонијом, пронашли популацију медитеранске биљке драча (драч, драка, Христов трн), Paliurus spina-christi. Проналазак популације ове биљке нам је вратио осмех на лице и указао на могућност о којој су сви лепидепторолози наше земље сигурно маштали – потенцијално присуство поменутог лептира. Наиме, драча је биљка којом се искључиво хране гусенице драчца. Но, иако се ова биљка у Србији среће и северније од Пчиње, потраге за лептиром су увек биле неуспешне. Требало је још неколико одлазака и покушаја, али су чланови ХабиПрота Иван Тот и Милан Ђурић у једном пакленом дану када је температура достизала 42°C, коначно забележили неколико јединки овог лептира. О нашој радости поводом овог открића је сувишно и писати, а касније је рад о овој врсти објављен у часопису Acta Entomologica Serbica.

У јуну 2021. је у часопису Acta Entomologica Slovenica објављен рад и о првој страној (алохтоној) врсти дневног лептира у Србији – мушкатлин плавац, Cacyreus marshalli. Иако је првобитно био становник искључиво афричког континтента, тај лептир је пре неког времена стигао и у Европу. А у Србији је откривен – помоћу Фејсбука. Наша сарадница Слађана Милојковић је 2020. у Нишу фотографисала овог лептира како се храни на цветовима инвазивне биљке Erigeron annuus. Наши чланови су на Фејсбук групи Лептири Србије препознали врсту и написали рад, који је публикован у овогодишњем броју поменутог часописа.

Грађанска наука је довела и до објављивања рада о новој, инвазивној врсти богомољке пореклом из Азије – Hierodula tenuidentata. Назвали смо је џиновска азијска богомољка, а најлакше се разликује по белим флекама на крилима. Наш члан Михаило Вујић ју је препознао на фотографијама на Фејсбук групи Инсекти Србије и замолио чланове групе да обрате пажњу. Од првог налаза 2019. је број забележених јединки брзо растао, као и број локација где су бележене, тако да сада имамо знатно више података него у време када је објављен рад у часопису Acta Entomologica Serbica.

Још једна публикација на коју смо посебно поносни јесте књига о ноћним лептирима на подручју ПИО Власина. Публикација је издата у сарадњи с Туристичком организацијом општине Сурдулица и описимаи фотографијама покрива велики број врста ноћних лептира који су бележени у дугогодишњим истраживањима спровођеним на овом подручју. Врста која је одабрана да буде представљена на корицама књиге јесте Catocala fraxini, по мишљењу многих један од најлепших ноћних лептира који плени својом величином и плавим пругама, јединственим међу припадницима овог рода.

У 2021. је објављен и рад о шест нових врста осоликих мува за фауну Србије. Осолике муве су група двокрилаца које су предмет бројних истраживања, како у Србији, тако и у свету. Иако је Србија једна од европских земаља с најбоље проучаеним диверзитетом ове фамилије инсеката, сваке године се региструју нове врсте и увећава знање о већ познатим.

А поново смо доказали добро познату тезу да су мног открића настала случајно. Наш члан Марко Шћибан је у јуну 2021, у околини села Вајуга, фотографисао нову врсту зрикавца за фауну Србије – Isophya rectipennis. Врста је пронађена током тражења друге, сродне врсте која је тренутно предмет заштите у појединим европским земљама. Наш члан Слободан Ивковић ју је препознао, посетио локалитет и прикупио јединке, па спровео морфолошке и биоакустичке анализе. Рад је публикован у часопису Spixiana.
И за крај, али никако најмање важо, јесте да је наш члан Филип Вукајловић у 2021. заслужено стекао титулу доктор наука. Сви чланови ХабиПрота од срца честитају Филипу и желе му пуно успеха у будућем раду.