Стенице пешчарских травних станишта Панонског региона (2023-2024)

Након вишегодишњег рада на стеницама панонских слатинских станишта са фокусом на слатинске пашњаке, наш тиме се специјализовао за заједнице травних станишта. Претходних година учествовали смо на неколико других истраживачких пројеката који се тичу стеница пашњака и ливада у Србији и Мађарској. Наше интересовање за панонска травна станишта и њихово очување нас је мотивисало да почнемо са истраживањем још једне врло специфичне фауне у Панонској низији како бисмо допринели новим сазнањима о екологији и конзервацији станишта и врста.

Погледајте наше претходне пројекте о слатинама – 2015, 2017, 2019-2020

Ранија истраживања пешчарских травних станишта и њихових заједница стеница у Србији су била много продуктивнија у односу на истраживања слатина. Међутим, последње студије које обухватају стенице пескова датирају из 1980-их и 1990-их, а на подручју Суботичко-хоргошке пешчаре никада није спроведено систематско истраживање већ постоје само спорадични налази врста у литератури и базама података. Ове чињенице су биле полазна тачка нашег пројекта под називом “Успостављање темеља за очување стеница (Heteroptera) и мониторинг инсеката у пешчарским травним стаништима Панонског региона” који је подржан грантом Рафорд фондације. Више о нашем пројекту можете наћи на линку до интернет странице Рафорд фондације.

 

Пешчаре Србије

Два највећа подручја под песком у Србији, Суботичко-хоргошка пешчара (Предео изузетних одлика “Суботичка пешчара”) и Делиблатска пешчара (Специјални резерват природе “Делиблатска пешчара”), су законом заштићена и представљају најбоље очуване панонске пешчарске пределе у нашој земљи. Остале пешчаре у Србији су представљене знатно мањим фрагментима који су дистрибуирани дуж Дунава у Бачкој и од Рама до Неготина у Источној Србији.

Мапа распрострањења пешчара у Србији може се наћи на страницама Википедије.

 

Конзервациони значај пешчарских травних станишта

Ако желиш да сазнаш више о пешчарским травним стаништима Панонске низије, шта их карактерише и шта угрожава њихов опстанак – погледај брошуру коју смо припремили.

 

Историјат истраживања стеница пескова у Србији

Најранији подаци о стеницама пескова Србије су објављени 1987. године у монографији “Фауна Краљевине Угарсе” (Fauna Regni Hungariae) мађарског ентомолога Гезе Хорвата. У овој публикацији се налазе подаци о налазима стеница са Делибластке и Суботичко-хоргошке пешчаре са околином. Хорватова листа стеница пескова садржи 64 врсте из Делиблатске пешчаре и само 16 врста из Суботичко-хоргошке пешчаре.

Највећи допринос истарживању стеница пешчара је дала Љиљана Протић, хетероптеролог и кустос Природњачког музеја у Београду. Она је објавила око 10-ак научних радова којима су обухваћени налази стеница са Делиблатске и Рамско-голубачке пешчаре. Према Протићевој коначни списак врста стеница садржи 172 врсте са Рамско-голубачке пешчаре и чак 250 врста са Делиблатске пешчаре.

Последњих 15 година чланови и сарадници Удружења ХабиПрот су сакупљали податке о инсектима широм Србије као и са пешчара. У овом тренутку, Алципхрон база садржи 8 врста стеница из Рамско-голубачке пешчаре, 41 врсту из Делиблатске пешчаре и 69 врста из Суботичко-хоргошке пешчаре. Такође, Алцифрон је тренутно најрелевантнији извор фаунистичких података о стеницама за Суботичко-хоргошку пешчару.

 

Циљеви пројекта:
  • Ревизија списка врста стеница са панонских пешчарских травних станишта
  • Дефинисање кључних (индикаторских) врста и заједница у пешчарским травним стаништима
  • Утврдити распрострањење специјалиста пескова и ретких степских врста
  • Компаративни мониторинг полинатора и стеница у пешчарским травним стаништима
  • Едукација и популаризација на тему очувања пешчарских травних станишта

 

Прва фаза истраживања (2023):

Нашим пројектом смо обухватили како пешчаре Србије тако и оне у Мађарској, јер Мађарска на својој територији има кључна пешчарска станишта у Панонској низији. Такође, желимо да истражимо како фактори као што су географска ширина и различито управљање пешчарама у ове две земље утичу на композицију врста стеница.

Основни задатак ове истраживачке фазе је био попис фауне стеница пешчарских травних станишта на што ширем подручју Србије и Мађарске. Метода кошења је коришћена за сакупљање стеница са зељасте вегетација, док је на стаништима са жбуновима клеке (Juniperus communis) и глога (Crataegus monogyna) коришћена метода трешења стеница са грана на разапето платно.

Литературни подаци су ревидирани помоћу нових налаза са терена те је креирана јединствена листа врста стеница пешчарских травних станишта Панонског региона. Нова листа врста уз помоћ нових налаза у базама података су помогли да издвојимо таксоне од националног и регионалног конзервационог значаја, као и будуће кандидате за Црвене листе. Са новим сазнањима о распрострањењу карактеристичних врста пешчара дефинисали смо ‘хотспотове за стенице’ међу локацијама које смо истраживали. На крају смо идентификовали индикаторе и основни сет врста (тј. циљне врсте) које ћемо користити у наредној фази истраживања.

Друга фаза истраживања (2024):

На основу доброг искуства са методом брзе процене током претходног Рафорд пројекта о стеницама слатинских пашњака, одлучили смо да применимо сличну методологију и у пешчарским травним стаништима. У другој фази истраживања користићемо комбинацију методе брзе процене и мониторинга. За потребе истраживања одабрано је 30 пешчарски травних станишта у Мађарској (Кишкуншаг) и Србији (Делиблатска и Суботичка пешчара) где ћемо радити мониторинг полинатора (лептири, пчеле, осолике муве) и претходно одабраних циљаних врста стеница.

Овај део истраживања има за циљ да успостави стандардизовану процедуру за процену пешчаних травних станишта и мониторинг стеница. Желимо да креирамо протокол који не би шкодио инсектима а да обезбеди довољно ефикасне и поуздане информације које би могли да користимо у евалуацијама пешчаних травних станишта.

 

Презентације и предавања
  • У септембру 2023. године учествовали смо на XIV Симпозијуму ентомолога Србије у Новом Саду где смо дали кратак преглед извора који садрже податке о псамофилној фауну стеница у Србији. (Шеат & Надаждин: “Пешчарска фауна стеница (Heteroptera) Србије—Преглед литературе и налази у Алципхрон бази инсеката Србије) (Србија).
  • У септембру 2023. године представили смо и прелиминарне резултате нашег истраживања у оквиру недељних семинара које организује Департман за екологију Универзитета у Сегедину. Предавање је такође било и позив за студенте мастер студија Универзитета у Сегедину да се прикључе нашем тиму и учествују на пројекту (Мађарска).
  • У новембру 2023. године у сарадњи са професорицом биологије Хермином Виг Молнар организовали смо предавање за ученике Гимназије “Светозар Марковић” у Суботици. Наслов предавања је био Улога инсеката у заштити природе и еколошким истраживањима на примеру стеница (Србија).

У наредном периоду планирамо да одржимо још предавања јер наш рад на стеницама пешчарских травних станишта је тек почео!

 

Учесници на пројекту

Главни партнери на пројекту су Удружење ХабиПрот (Србија) и Мађарска лабораторија за примењену екологију (Мађарска). Чланове нашег тима чине и људи који долазе са Департмана за екологију Универзитета у Сегедину (Мађарска) као и са Департмана за биологију и екологију, Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду (Србија). Координаторка пројекта је Јелена Шеат, а у пројектном тиму су и Бојана Надаждин, Иван Тот, Михаило Вујић, Мирјана Ћук и Ботонд Мађар.

Велику захвалност дугујемо нашим пријатељима и колегама (Хермина Виг Молнар, Тања Томић, Калман Молдваи, Ката Фреи, Давид Грабовац), као и управљачима заштићених подручја (СРП “Делиблатска пешчара”, ПИО “Суботичка пешчара” и НП “Кишкуншаг”) који помажу и подржавају наш пројекат.

 

 

 

 

 

 


Ако желиш да поделиш сопствена искуства о стеницама и пешчарским стаништима, или желиш да сазнаш више о нашем пројекту, пиши нам на jelenaseat@yahoo.com.


Након вишегодишњег рада на стеницама панонских слатинских станишта са фокусом на слатинске пашњаке, наш тиме се специјализовао за заједнице травних станишта. Претходних година учествовали смо на неколико других истраживачких пројеката који се тичу стеница пашњака и ливада у Србији и Мађарској. Наше интересовање за панонска травна станишта и њихово очување нас је мотивисало да почнемо са истраживањем још једне врло специфичне фауне у Панонској низији како бисмо допринели новим сазнањима о екологији и конзервацији станишта и врста.

Погледајте наше претходне пројекте о слатинама – 2015, 2017, 2019-2020

Ранија истраживања пешчарских травних станишта и њихових заједница стеница у Србији су била много продуктивнија у односу на истраживања слатина. Међутим, последње студије које обухватају стенице пескова датирају из 1980-их и 1990-их, а на подручју Суботичко-хоргошке пешчаре никада није спроведено систематско истраживање већ постоје само спорадични налази врста у литератури и базама података. Ове чињенице су биле полазна тачка нашег пројекта под називом “Успостављање темеља за очување стеница (Heteroptera) и мониторинг инсеката у пешчарским травним стаништима Панонског региона” који је подржан грантом Рафорд фондације. Више о нашем пројекту можете наћи на линку до интернет странице Рафорд фондације.

 

Пешчаре Србије

Два највећа подручја под песком у Србији, Суботичко-хоргошка пешчара (Предео изузетних одлика “Суботичка пешчара”) и Делиблатска пешчара (Специјални резерват природе “Делиблатска пешчара”), су законом заштићена и представљају најбоље очуване панонске пешчарске пределе у нашој земљи. Остале пешчаре у Србији су представљене знатно мањим фрагментима који су дистрибуирани дуж Дунава у Бачкој и од Рама до Неготина у Источној Србији.

Мапа распрострањења пешчара у Србији може се наћи на страницама Википедије.

 

Конзервациони значај пешчарских травних станишта

Ако желиш да сазнаш више о пешчарским травним стаништима Панонске низије, шта их карактерише и шта угрожава њихов опстанак – погледај брошуру коју смо припремили.

 

Историјат истраживања стеница пескова у Србији

Најранији подаци о стеницама пескова Србије су објављени 1987. године у монографији “Фауна Краљевине Угарсе” (Fauna Regni Hungariae) мађарског ентомолога Гезе Хорвата. У овој публикацији се налазе подаци о налазима стеница са Делибластке и Суботичко-хоргошке пешчаре са околином. Хорватова листа стеница пескова садржи 64 врсте из Делиблатске пешчаре и само 16 врста из Суботичко-хоргошке пешчаре.

Највећи допринос истарживању стеница пешчара је дала Љиљана Протић, хетероптеролог и кустос Природњачког музеја у Београду. Она је објавила око 10-ак научних радова којима су обухваћени налази стеница са Делиблатске и Рамско-голубачке пешчаре. Према Протићевој коначни списак врста стеница садржи 172 врсте са Рамско-голубачке пешчаре и чак 250 врста са Делиблатске пешчаре.

Последњих 15 година чланови и сарадници Удружења ХабиПрот су сакупљали податке о инсектима широм Србије као и са пешчара. У овом тренутку, Алципхрон база садржи 8 врста стеница из Рамско-голубачке пешчаре, 41 врсту из Делиблатске пешчаре и 69 врста из Суботичко-хоргошке пешчаре. Такође, Алцифрон је тренутно најрелевантнији извор фаунистичких података о стеницама за Суботичко-хоргошку пешчару.

 

Циљеви пројекта:
  • Ревизија списка врста стеница са панонских пешчарских травних станишта
  • Дефинисање кључних (индикаторских) врста и заједница у пешчарским травним стаништима
  • Утврдити распрострањење специјалиста пескова и ретких степских врста
  • Компаративни мониторинг полинатора и стеница у пешчарским травним стаништима
  • Едукација и популаризација на тему очувања пешчарских травних станишта

 

Прва фаза истраживања (2023):

Нашим пројектом смо обухватили како пешчаре Србије тако и оне у Мађарској, јер Мађарска на својој територији има кључна пешчарска станишта у Панонској низији. Такође, желимо да истражимо како фактори као што су географска ширина и различито управљање пешчарама у ове две земље утичу на композицију врста стеница.

Основни задатак ове истраживачке фазе је био попис фауне стеница пешчарских травних станишта на што ширем подручју Србије и Мађарске. Метода кошења је коришћена за сакупљање стеница са зељасте вегетација, док је на стаништима са жбуновима клеке (Juniperus communis) и глога (Crataegus monogyna) коришћена метода трешења стеница са грана на разапето платно.

Литературни подаци су ревидирани помоћу нових налаза са терена те је креирана јединствена листа врста стеница пешчарских травних станишта Панонског региона. Нова листа врста уз помоћ нових налаза у базама података су помогли да издвојимо таксоне од националног и регионалног конзервационог значаја, као и будуће кандидате за Црвене листе. Са новим сазнањима о распрострањењу карактеристичних врста пешчара дефинисали смо ‘хотспотове за стенице’ међу локацијама које смо истраживали. На крају смо идентификовали индикаторе и основни сет врста (тј. циљне врсте) које ћемо користити у наредној фази истраживања.

Друга фаза истраживања (2024):

На основу доброг искуства са методом брзе процене током претходног Рафорд пројекта о стеницама слатинских пашњака, одлучили смо да применимо сличну методологију и у пешчарским травним стаништима. У другој фази истраживања користићемо комбинацију методе брзе процене и мониторинга. За потребе истраживања одабрано је 30 пешчарски травних станишта у Мађарској (Кишкуншаг) и Србији (Делиблатска и Суботичка пешчара) где ћемо радити мониторинг полинатора (лептири, пчеле, осолике муве) и претходно одабраних циљаних врста стеница.

Овај део истраживања има за циљ да успостави стандардизовану процедуру за процену пешчаних травних станишта и мониторинг стеница. Желимо да креирамо протокол који не би шкодио инсектима а да обезбеди довољно ефикасне и поуздане информације које би могли да користимо у евалуацијама пешчаних травних станишта.

 

Презентације и предавања
  • У септембру 2023. године учествовали смо на XIV Симпозијуму ентомолога Србије у Новом Саду где смо дали кратак преглед извора који садрже податке о псамофилној фауну стеница у Србији. (Шеат & Надаждин: “Пешчарска фауна стеница (Heteroptera) Србије—Преглед литературе и налази у Алципхрон бази инсеката Србије) (Србија).
  • У септембру 2023. године представили смо и прелиминарне резултате нашег истраживања у оквиру недељних семинара које организује Департман за екологију Универзитета у Сегедину. Предавање је такође било и позив за студенте мастер студија Универзитета у Сегедину да се прикључе нашем тиму и учествују на пројекту (Мађарска).
  • У новембру 2023. године у сарадњи са професорицом биологије Хермином Виг Молнар организовали смо предавање за ученике Гимназије “Светозар Марковић” у Суботици. Наслов предавања је био Улога инсеката у заштити природе и еколошким истраживањима на примеру стеница (Србија).

У наредном периоду планирамо да одржимо још предавања јер наш рад на стеницама пешчарских травних станишта је тек почео!

 

Учесници на пројекту

Главни партнери на пројекту су Удружење ХабиПрот (Србија) и Мађарска лабораторија за примењену екологију (Мађарска). Чланове нашег тима чине и људи који долазе са Департмана за екологију Универзитета у Сегедину (Мађарска) као и са Департмана за биологију и екологију, Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду (Србија). Координаторка пројекта је Јелена Шеат, а у пројектном тиму су и Бојана Надаждин, Иван Тот, Михаило Вујић, Мирјана Ћук и Ботонд Мађар.

Велику захвалност дугујемо нашим пријатељима и колегама (Хермина Виг Молнар, Тања Томић, Калман Молдваи, Ката Фреи, Давид Грабовац), као и управљачима заштићених подручја (СРП “Делиблатска пешчара”, ПИО “Суботичка пешчара” и НП “Кишкуншаг”) који помажу и подржавају наш пројекат.

 

 

 

 

 

 


Ако желиш да поделиш сопствена искуства о стеницама и пешчарским стаништима, или желиш да сазнаш више о нашем пројекту, пиши нам на jelenaseat@yahoo.com.


Након вишегодишњег рада на стеницама панонских слатинских станишта са фокусом на слатинске пашњаке, наш тиме се специјализовао за заједнице травних станишта. Претходних година учествовали смо на неколико других истраживачких пројеката који се тичу стеница пашњака и ливада у Србији и Мађарској. Наше интересовање за панонска травна станишта и њихово очување нас је мотивисало да почнемо са истраживањем још једне врло специфичне фауне у Панонској низији како бисмо допринели новим сазнањима о екологији и конзервацији станишта и врста.

Погледајте наше претходне пројекте о слатинама – 2015, 2017, 2019-2020

Ранија истраживања пешчарских травних станишта и њихових заједница стеница у Србији су била много продуктивнија у односу на истраживања слатина. Међутим, последње студије које обухватају стенице пескова датирају из 1980-их и 1990-их, а на подручју Суботичко-хоргошке пешчаре никада није спроведено систематско истраживање већ постоје само спорадични налази врста у литератури и базама података. Ове чињенице су биле полазна тачка нашег пројекта под називом “Успостављање темеља за очување стеница (Heteroptera) и мониторинг инсеката у пешчарским травним стаништима Панонског региона” који је подржан грантом Рафорд фондације. Више о нашем пројекту можете наћи на линку до интернет странице Рафорд фондације.

 

Пешчаре Србије

Два највећа подручја под песком у Србији, Суботичко-хоргошка пешчара (Предео изузетних одлика “Суботичка пешчара”) и Делиблатска пешчара (Специјални резерват природе “Делиблатска пешчара”), су законом заштићена и представљају најбоље очуване панонске пешчарске пределе у нашој земљи. Остале пешчаре у Србији су представљене знатно мањим фрагментима који су дистрибуирани дуж Дунава у Бачкој и од Рама до Неготина у Источној Србији.

Мапа распрострањења пешчара у Србији може се наћи на страницама Википедије.

 

Конзервациони значај пешчарских травних станишта

Ако желиш да сазнаш више о пешчарским травним стаништима Панонске низије, шта их карактерише и шта угрожава њихов опстанак – погледај брошуру коју смо припремили.

 

Историјат истраживања стеница пескова у Србији

Најранији подаци о стеницама пескова Србије су објављени 1987. године у монографији “Фауна Краљевине Угарсе” (Fauna Regni Hungariae) мађарског ентомолога Гезе Хорвата. У овој публикацији се налазе подаци о налазима стеница са Делибластке и Суботичко-хоргошке пешчаре са околином. Хорватова листа стеница пескова садржи 64 врсте из Делиблатске пешчаре и само 16 врста из Суботичко-хоргошке пешчаре.

Највећи допринос истарживању стеница пешчара је дала Љиљана Протић, хетероптеролог и кустос Природњачког музеја у Београду. Она је објавила око 10-ак научних радова којима су обухваћени налази стеница са Делиблатске и Рамско-голубачке пешчаре. Према Протићевој коначни списак врста стеница садржи 172 врсте са Рамско-голубачке пешчаре и чак 250 врста са Делиблатске пешчаре.

Последњих 15 година чланови и сарадници Удружења ХабиПрот су сакупљали податке о инсектима широм Србије као и са пешчара. У овом тренутку, Алципхрон база садржи 8 врста стеница из Рамско-голубачке пешчаре, 41 врсту из Делиблатске пешчаре и 69 врста из Суботичко-хоргошке пешчаре. Такође, Алцифрон је тренутно најрелевантнији извор фаунистичких података о стеницама за Суботичко-хоргошку пешчару.

 

Циљеви пројекта:
  • Ревизија списка врста стеница са панонских пешчарских травних станишта
  • Дефинисање кључних (индикаторских) врста и заједница у пешчарским травним стаништима
  • Утврдити распрострањење специјалиста пескова и ретких степских врста
  • Компаративни мониторинг полинатора и стеница у пешчарским травним стаништима
  • Едукација и популаризација на тему очувања пешчарских травних станишта

 

Прва фаза истраживања (2023):

Нашим пројектом смо обухватили како пешчаре Србије тако и оне у Мађарској, јер Мађарска на својој територији има кључна пешчарска станишта у Панонској низији. Такође, желимо да истражимо како фактори као што су географска ширина и различито управљање пешчарама у ове две земље утичу на композицију врста стеница.

Основни задатак ове истраживачке фазе је био попис фауне стеница пешчарских травних станишта на што ширем подручју Србије и Мађарске. Метода кошења је коришћена за сакупљање стеница са зељасте вегетација, док је на стаништима са жбуновима клеке (Juniperus communis) и глога (Crataegus monogyna) коришћена метода трешења стеница са грана на разапето платно.

Литературни подаци су ревидирани помоћу нових налаза са терена те је креирана јединствена листа врста стеница пешчарских травних станишта Панонског региона. Нова листа врста уз помоћ нових налаза у базама података су помогли да издвојимо таксоне од националног и регионалног конзервационог значаја, као и будуће кандидате за Црвене листе. Са новим сазнањима о распрострањењу карактеристичних врста пешчара дефинисали смо ‘хотспотове за стенице’ међу локацијама које смо истраживали. На крају смо идентификовали индикаторе и основни сет врста (тј. циљне врсте) које ћемо користити у наредној фази истраживања.

 

Друга фаза истраживања (2024):

На основу доброг искуства са методом брзе процене током претходног Рафорд пројекта о стеницама слатинских пашњака, одлучили смо да применимо сличну методологију и у пешчарским травним стаништима. У другој фази истраживања користићемо комбинацију методе брзе процене и мониторинга. За потребе истраживања одабрано је 30 пешчарски травних станишта у Мађарској (Кишкуншаг) и Србији (Делиблатска и Суботичка пешчара) где ћемо радити мониторинг полинатора (лептири, пчеле, осолике муве) и претходно одабраних циљаних врста стеница.

Овај део истраживања има за циљ да успостави стандардизовану процедуру за процену пешчаних травних станишта и мониторинг стеница. Желимо да креирамо протокол који не би шкодио инсектима а да обезбеди довољно ефикасне и поуздане информације које би могли да користимо у евалуацијама пешчаних травних станишта.

 

Презентације и предавања
  • У септембру 2023. године учествовали смо на XIV Симпозијуму ентомолога Србије у Новом Саду где смо дали кратак преглед извора који садрже податке о псамофилној фауну стеница у Србији. (Шеат & Надаждин: “Пешчарска фауна стеница (Heteroptera) Србије—Преглед литературе и налази у Алципхрон бази инсеката Србије) (Србија).
  • У септембру 2023. године представили смо и прелиминарне резултате нашег истраживања у оквиру недељних семинара које организује Департман за екологију Универзитета у Сегедину. Предавање је такође било и позив за студенте мастер студија Универзитета у Сегедину да се прикључе нашем тиму и учествују на пројекту (Мађарска).
  • У новембру 2023. године у сарадњи са професорицом биологије Хермином Виг Молнар организовали смо предавање за ученике Гимназије “Светозар Марковић” у Суботици. Наслов предавања је био Улога инсеката у заштити природе и еколошким истраживањима на примеру стеница (Србија).

У наредном периоду планирамо да одржимо још предавања јер наш рад на стеницама пешчарских травних станишта је тек почео!

Учесници на пројекту

Главни партнери на пројекту су Удружење ХабиПрот (Србија) и Мађарска лабораторија за примењену екологију (Мађарска). Чланове нашег тима чине и људи који долазе са Департмана за екологију Универзитета у Сегедину (Мађарска) као и са Департмана за биологију и екологију, Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду (Србија). Координаторка пројекта је Јелена Шеат, а у пројектном тиму су и Бојана Надаждин, Иван Тот, Михаило Вујић, Мирјана Ћук и Ботонд Мађар.

Велику захвалност дугујемо нашим пријатељима и колегама (Хермина Виг Молнар, Тања Томић, Калман Молдваи, Ката Фреи, Давид Грабовац), као и управљачима заштићених подручја (СРП “Делиблатска пешчара”, ПИО “Суботичка пешчара” и НП “Кишкуншаг”) који помажу и подржавају наш пројекат.

 

 

 

 

 

 


Ако желиш да поделиш сопствена искуства о стеницама и пешчарским стаништима, или желиш да сазнаш више о нашем пројекту, пиши нам на jelenaseat@yahoo.com.


Након вишегодишњег рада на стеницама панонских слатинских станишта са фокусом на слатинске пашњаке, наш тиме се специјализовао за заједнице травних станишта. Претходних година учествовали смо на неколико других истраживачких пројеката који се тичу стеница пашњака и ливада у Србији и Мађарској. Наше интересовање за панонска травна станишта и њихово очување нас је мотивисало да почнемо са истраживањем још једне врло специфичне фауне у Панонској низији како бисмо допринели новим сазнањима о екологији и конзервацији станишта и врста.

Погледајте наше претходне пројекте о слатинама – 2015, 2017, 2019-2020

Ранија истраживања пешчарских травних станишта и њихових заједница стеница у Србији су била много продуктивнија у односу на истраживања слатина. Међутим, последње студије које обухватају стенице пескова датирају из 1980-их и 1990-их, а на подручју Суботичко-хоргошке пешчаре никада није спроведено систематско истраживање већ постоје само спорадични налази врста у литератури и базама података. Ове чињенице су биле полазна тачка нашег пројекта под називом “Успостављање темеља за очување стеница (Heteroptera) и мониторинг инсеката у пешчарским травним стаништима Панонског региона” који је подржан грантом Рафорд фондације. Више о нашем пројекту можете наћи на линку до интернет странице Рафорд фондације.

 

Пешчаре Србије

Два највећа подручја под песком у Србији, Суботичко-хоргошка пешчара (Предео изузетних одлика “Суботичка пешчара”) и Делиблатска пешчара (Специјални резерват природе “Делиблатска пешчара”), су законом заштићена и представљају најбоље очуване панонске пешчарске пределе у нашој земљи. Остале пешчаре у Србији су представљене знатно мањим фрагментима који су дистрибуирани дуж Дунава у Бачкој и од Рама до Неготина у Источној Србији.

Мапа распрострањења пешчара у Србији може се наћи на страницама Википедије.

 

Конзервациони значај пешчарских травних станишта

Ако желиш да сазнаш више о пешчарским травним стаништима Панонске низије, шта их карактерише и шта угрожава њихов опстанак – погледај брошуру коју смо припремили.

 

Историјат истраживања стеница пескова у Србији

Најранији подаци о стеницама пескова Србије су објављени 1987. године у монографији “Фауна Краљевине Угарсе” (Fauna Regni Hungariae) мађарског ентомолога Гезе Хорвата. У овој публикацији се налазе подаци о налазима стеница са Делибластке и Суботичко-хоргошке пешчаре са околином. Хорватова листа стеница пескова садржи 64 врсте из Делиблатске пешчаре и само 16 врста из Суботичко-хоргошке пешчаре.

Највећи допринос истарживању стеница пешчара је дала Љиљана Протић, хетероптеролог и кустос Природњачког музеја у Београду. Она је објавила око 10-ак научних радова којима су обухваћени налази стеница са Делиблатске и Рамско-голубачке пешчаре. Према Протићевој коначни списак врста стеница садржи 172 врсте са Рамско-голубачке пешчаре и чак 250 врста са Делиблатске пешчаре.

Последњих 15 година чланови и сарадници Удружења ХабиПрот су сакупљали податке о инсектима широм Србије као и са пешчара. У овом тренутку, Алципхрон база садржи 8 врста стеница из Рамско-голубачке пешчаре, 41 врсту из Делиблатске пешчаре и 69 врста из Суботичко-хоргошке пешчаре. Такође, Алцифрон је тренутно најрелевантнији извор фаунистичких података о стеницама за Суботичко-хоргошку пешчару.

 

Циљеви пројекта:
  • Ревизија списка врста стеница са панонских пешчарских травних станишта
  • Дефинисање кључних (индикаторских) врста и заједница у пешчарским травним стаништима
  • Утврдити распрострањење специјалиста пескова и ретких степских врста
  • Компаративни мониторинг полинатора и стеница у пешчарским травним стаништима
  • Едукација и популаризација на тему очувања пешчарских травних станишта

 

Прва фаза истраживања (2023):

Нашим пројектом смо обухватили како пешчаре Србије тако и оне у Мађарској, јер Мађарска на својој територији има кључна пешчарска станишта у Панонској низији. Такође, желимо да истражимо како фактори као што су географска ширина и различито управљање пешчарама у ове две земље утичу на композицију врста стеница.

Основни задатак ове истраживачке фазе је био попис фауне стеница пешчарских травних станишта на што ширем подручју Србије и Мађарске. Метода кошења је коришћена за сакупљање стеница са зељасте вегетација, док је на стаништима са жбуновима клеке (Juniperus communis) и глога (Crataegus monogyna) коришћена метода трешења стеница са грана на разапето платно.

Литературни подаци су ревидирани помоћу нових налаза са терена те је креирана јединствена листа врста стеница пешчарских травних станишта Панонског региона. Нова листа врста уз помоћ нових налаза у базама података су помогли да издвојимо таксоне од националног и регионалног конзервационог значаја, као и будуће кандидате за Црвене листе. Са новим сазнањима о распрострањењу карактеристичних врста пешчара дефинисали смо ‘хотспотове за стенице’ међу локацијама које смо истраживали. На крају смо идентификовали индикаторе и основни сет врста (тј. циљне врсте) које ћемо користити у наредној фази истраживања.

 

Друга фаза истраживања (2024):

На основу доброг искуства са методом брзе процене током претходног Рафорд пројекта о стеницама слатинских пашњака, одлучили смо да применимо сличну методологију и у пешчарским травним стаништима. У другој фази истраживања користићемо комбинацију методе брзе процене и мониторинга. За потребе истраживања одабрано је 30 пешчарски травних станишта у Мађарској (Кишкуншаг) и Србији (Делиблатска и Суботичка пешчара) где ћемо радити мониторинг полинатора (лептири, пчеле, осолике муве) и претходно одабраних циљаних врста стеница.

Овај део истраживања има за циљ да успостави стандардизовану процедуру за процену пешчаних травних станишта и мониторинг стеница. Желимо да креирамо протокол који не би шкодио инсектима а да обезбеди довољно ефикасне и поуздане информације које би могли да користимо у евалуацијама пешчаних травних станишта.

 

Презентације и предавања
  • У септембру 2023. године учествовали смо на XIV Симпозијуму ентомолога Србије у Новом Саду где смо дали кратак преглед извора који садрже податке о псамофилној фауну стеница у Србији. (Шеат & Надаждин: “Пешчарска фауна стеница (Heteroptera) Србије—Преглед литературе и налази у Алципхрон бази инсеката Србије) (Србија).
  • У септембру 2023. године представили смо и прелиминарне резултате нашег истраживања у оквиру недељних семинара које организује Департман за екологију Универзитета у Сегедину. Предавање је такође било и позив за студенте мастер студија Универзитета у Сегедину да се прикључе нашем тиму и учествују на пројекту (Мађарска).
  • У новембру 2023. године у сарадњи са професорицом биологије Хермином Виг Молнар организовали смо предавање за ученике Гимназије “Светозар Марковић” у Суботици. Наслов предавања је био Улога инсеката у заштити природе и еколошким истраживањима на примеру стеница (Србија).

У наредном периоду планирамо да одржимо још предавања јер наш рад на стеницама пешчарских травних станишта је тек почео!

Учесници на пројекту

Главни партнери на пројекту су Удружење ХабиПрот (Србија) и Мађарска лабораторија за примењену екологију (Мађарска). Чланове нашег тима чине и људи који долазе са Департмана за екологију Универзитета у Сегедину (Мађарска) као и са Департмана за биологију и екологију, Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду (Србија). Координаторка пројекта је Јелена Шеат, а у пројектном тиму су и Бојана Надаждин, Иван Тот, Михаило Вујић, Мирјана Ћук и Ботонд Мађар.

Велику захвалност дугујемо нашим пријатељима и колегама (Хермина Виг Молнар, Тања Томић, Калман Молдваи, Ката Фреи, Давид Грабовац), као и управљачима заштићених подручја (СРП “Делиблатска пешчара”, ПИО “Суботичка пешчара” и НП “Кишкуншаг”) који помажу и подржавају наш пројекат.

 

 

 

 

 

 


Ако желиш да поделиш сопствена искуства о стеницама и пешчарским стаништима, или желиш да сазнаш више о нашем пројекту, пиши нам на jelenaseat@yahoo.com.


 

 

Након вишегодишњег рада на стеницама панонских слатинских станишта са фокусом на слатинске пашњаке, наш тиме се специјализовао за заједнице травних станишта. Претходних година учествовали смо на неколико других истраживачких пројеката који се тичу стеница пашњака и ливада у Србији и Мађарској. Наше интересовање за панонска травна станишта и њихово очување нас је мотивисало да почнемо са истраживањем још једне врло специфичне фауне у Панонској низији како бисмо допринели новим сазнањима о екологији и конзервацији станишта и врста.

Погледајте наше претходне пројекте о слатинама – 2015, 2017, 2019-2020

Ранија истраживања пешчарских травних станишта и њихових заједница стеница у Србији су била много продуктивнија у односу на истраживања слатина. Међутим, последње студије које обухватају стенице пескова датирају из 1980-их и 1990-их, а на подручју Суботичко-хоргошке пешчаре никада није спроведено систематско истраживање већ постоје само спорадични налази врста у литератури и базама података. Ове чињенице су биле полазна тачка нашег пројекта под називом “Успостављање темеља за очување стеница (Heteroptera) и мониторинг инсеката у пешчарским травним стаништима Панонског региона” који је подржан грантом Рафорд фондације. Више о нашем пројекту можете наћи на линку до интернет странице Рафорд фондације.

 

Пешчаре Србије

Два највећа подручја под песком у Србији, Суботичко-хоргошка пешчара (Предео изузетних одлика “Суботичка пешчара”) и Делиблатска пешчара (Специјални резерват природе “Делиблатска пешчара”), су законом заштићена и представљају најбоље очуване панонске пешчарске пределе у нашој земљи. Остале пешчаре у Србији су представљене знатно мањим фрагментима који су дистрибуирани дуж Дунава у Бачкој и од Рама до Неготина у Источној Србији.

Мапа распрострањења пешчара у Србији може се наћи на страницама Википедије.

 

Конзервациони значај пешчарских травних станишта

Ако желиш да сазнаш више о пешчарским травним стаништима Панонске низије, шта их карактерише и шта угрожава њихов опстанак – погледај брошуру коју смо припремили.

 

Историјат истраживања стеница пескова у Србији

Најранији подаци о стеницама пескова Србије су објављени 1987. године у монографији “Фауна Краљевине Угарсе” (Fauna Regni Hungariae) мађарског ентомолога Гезе Хорвата. У овој публикацији се налазе подаци о налазима стеница са Делибластке и Суботичко-хоргошке пешчаре са околином. Хорватова листа стеница пескова садржи 64 врсте из Делиблатске пешчаре и само 16 врста из Суботичко-хоргошке пешчаре.

Највећи допринос истарживању стеница пешчара је дала Љиљана Протић, хетероптеролог и кустос Природњачког музеја у Београду. Она је објавила око 10-ак научних радова којима су обухваћени налази стеница са Делиблатске и Рамско-голубачке пешчаре. Према Протићевој коначни списак врста стеница садржи 172 врсте са Рамско-голубачке пешчаре и чак 250 врста са Делиблатске пешчаре.

Последњих 15 година чланови и сарадници Удружења ХабиПрот су сакупљали податке о инсектима широм Србије као и са пешчара. У овом тренутку, Алципхрон база садржи 8 врста стеница из Рамско-голубачке пешчаре, 41 врсту из Делиблатске пешчаре и 69 врста из Суботичко-хоргошке пешчаре. Такође, Алцифрон је тренутно најрелевантнији извор фаунистичких података о стеницама за Суботичко-хоргошку пешчару.

 

Циљеви пројекта:
  • Ревизија списка врста стеница са панонских пешчарских травних станишта
  • Дефинисање кључних (индикаторских) врста и заједница у пешчарским травним стаништима
  • Утврдити распрострањење специјалиста пескова и ретких степских врста
  • Компаративни мониторинг полинатора и стеница у пешчарским травним стаништима
  • Едукација и популаризација на тему очувања пешчарских травних станишта

 

Прва фаза истраживања (2023):

Нашим пројектом смо обухватили како пешчаре Србије тако и оне у Мађарској, јер Мађарска на својој територији има кључна пешчарска станишта у Панонској низији. Такође, желимо да истражимо како фактори као што су географска ширина и различито управљање пешчарама у ове две земље утичу на композицију врста стеница.

Основни задатак ове истраживачке фазе је био попис фауне стеница пешчарских травних станишта на што ширем подручју Србије и Мађарске. Метода кошења је коришћена за сакупљање стеница са зељасте вегетација, док је на стаништима са жбуновима клеке (Juniperus communis) и глога (Crataegus monogyna) коришћена метода трешења стеница са грана на разапето платно.

Литературни подаци су ревидирани помоћу нових налаза са терена те је креирана јединствена листа врста стеница пешчарских травних станишта Панонског региона. Нова листа врста уз помоћ нових налаза у базама података су помогли да издвојимо таксоне од националног и регионалног конзервационог значаја, као и будуће кандидате за Црвене листе. Са новим сазнањима о распрострањењу карактеристичних врста пешчара дефинисали смо ‘хотспотове за стенице’ међу локацијама које смо истраживали. На крају смо идентификовали индикаторе и основни сет врста (тј. циљне врсте) које ћемо користити у наредној фази истраживања.

Друга фаза истраживања (2024):

На основу доброг искуства са методом брзе процене током претходног Рафорд пројекта о стеницама слатинских пашњака, одлучили смо да применимо сличну методологију и у пешчарским травним стаништима. У другој фази истраживања користићемо комбинацију методе брзе процене и мониторинга. За потребе истраживања одабрано је 30 пешчарски травних станишта у Мађарској (Кишкуншаг) и Србији (Делиблатска и Суботичка пешчара) где ћемо радити мониторинг полинатора (лептири, пчеле, осолике муве) и претходно одабраних циљаних врста стеница.

Овај део истраживања има за циљ да успостави стандардизовану процедуру за процену пешчаних травних станишта и мониторинг стеница. Желимо да креирамо протокол који не би шкодио инсектима а да обезбеди довољно ефикасне и поуздане информације које би могли да користимо у евалуацијама пешчаних травних станишта.

 

Презентације и предавања
  • У септембру 2023. године учествовали смо на XIV Симпозијуму ентомолога Србије у Новом Саду где смо дали кратак преглед извора који садрже податке о псамофилној фауну стеница у Србији. (Шеат & Надаждин: “Пешчарска фауна стеница (Heteroptera) Србије—Преглед литературе и налази у Алципхрон бази инсеката Србије) (Србија).
  • У септембру 2023. године представили смо и прелиминарне резултате нашег истраживања у оквиру недељних семинара које организује Департман за екологију Универзитета у Сегедину. Предавање је такође било и позив за студенте мастер студија Универзитета у Сегедину да се прикључе нашем тиму и учествују на пројекту (Мађарска).
  • У новембру 2023. године у сарадњи са професорицом биологије Хермином Виг Молнар организовали смо предавање за ученике Гимназије “Светозар Марковић” у Суботици. Наслов предавања је био Улога инсеката у заштити природе и еколошким истраживањима на примеру стеница (Србија).

У наредном периоду планирамо да одржимо још предавања јер наш рад на стеницама пешчарских травних станишта је тек почео!

 

Учесници на пројекту

Главни партнери на пројекту су Удружење ХабиПрот (Србија) и Мађарска лабораторија за примењену екологију (Мађарска). Чланове нашег тима чине и људи који долазе са Департмана за екологију Универзитета у Сегедину (Мађарска) као и са Департмана за биологију и екологију, Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду (Србија). Координаторка пројекта је Јелена Шеат, а у пројектном тиму су и Бојана Надаждин, Иван Тот, Михаило Вујић, Мирјана Ћук и Ботонд Мађар.

Велику захвалност дугујемо нашим пријатељима и колегама (Хермина Виг Молнар, Тања Томић, Калман Молдваи, Ката Фреи, Давид Грабовац), као и управљачима заштићених подручја (СРП “Делиблатска пешчара”, ПИО “Суботичка пешчара” и НП “Кишкуншаг”) који помажу и подржавају наш пројекат.

 

 

 

 

 

 


Ако желиш да поделиш сопствена искуства о стеницама и пешчарским стаништима, или желиш да сазнаш више о нашем пројекту, пиши нам на jelenaseat@yahoo.com.


 

Након вишегодишњег рада на стеницама панонских слатинских станишта са фокусом на слатинске пашњаке, наш тиме се специјализовао за заједнице травних станишта. Претходних година учествовали смо на неколико других истраживачких пројеката који се тичу стеница пашњака и ливада у Србији и Мађарској. Наше интересовање за панонска травна станишта и њихово очување нас је мотивисало да почнемо са истраживањем још једне врло специфичне фауне у Панонској низији како бисмо допринели новим сазнањима о екологији и конзервацији станишта и врста.

Погледајте наше претходне пројекте о слатинама – 2015, 2017, 2019-2020

Ранија истраживања пешчарских травних станишта и њихових заједница стеница у Србији су била много продуктивнија у односу на истраживања слатина. Међутим, последње студије које обухватају стенице пескова датирају из 1980-их и 1990-их, а на подручју Суботичко-хоргошке пешчаре никада није спроведено систематско истраживање већ постоје само спорадични налази врста у литератури и базама података. Ове чињенице су биле полазна тачка нашег пројекта под називом “Успостављање темеља за очување стеница (Heteroptera) и мониторинг инсеката у пешчарским травним стаништима Панонског региона” који је подржан грантом Рафорд фондације. Више о нашем пројекту можете наћи на линку до интернет странице Рафорд фондације.

 

Пешчаре Србије

Два највећа подручја под песком у Србији, Суботичко-хоргошка пешчара (Предео изузетних одлика “Суботичка пешчара”) и Делиблатска пешчара (Специјални резерват природе “Делиблатска пешчара”), су законом заштићена и представљају најбоље очуване панонске пешчарске пределе у нашој земљи. Остале пешчаре у Србији су представљене знатно мањим фрагментима који су дистрибуирани дуж Дунава у Бачкој и од Рама до Неготина у Источној Србији.

Мапа распрострањења пешчара у Србији може се наћи на страницама Википедије.

 

Конзервациони значај пешчарских травних станишта

Ако желиш да сазнаш више о пешчарским травним стаништима Панонске низије, шта их карактерише и шта угрожава њихов опстанак – погледај брошуру коју смо припремили.

 

Историјат истраживања стеница пескова у Србији

Најранији подаци о стеницама пескова Србије су објављени 1987. године у монографији “Фауна Краљевине Угарсе” (Fauna Regni Hungariae) мађарског ентомолога Гезе Хорвата. У овој публикацији се налазе подаци о налазима стеница са Делибластке и Суботичко-хоргошке пешчаре са околином. Хорватова листа стеница пескова садржи 64 врсте из Делиблатске пешчаре и само 16 врста из Суботичко-хоргошке пешчаре.

Највећи допринос истарживању стеница пешчара је дала Љиљана Протић, хетероптеролог и кустос Природњачког музеја у Београду. Она је објавила око 10-ак научних радова којима су обухваћени налази стеница са Делиблатске и Рамско-голубачке пешчаре. Према Протићевој коначни списак врста стеница садржи 172 врсте са Рамско-голубачке пешчаре и чак 250 врста са Делиблатске пешчаре.

Последњих 15 година чланови и сарадници Удружења ХабиПрот су сакупљали податке о инсектима широм Србије као и са пешчара. У овом тренутку, Алципхрон база садржи 8 врста стеница из Рамско-голубачке пешчаре, 41 врсту из Делиблатске пешчаре и 69 врста из Суботичко-хоргошке пешчаре. Такође, Алцифрон је тренутно најрелевантнији извор фаунистичких података о стеницама за Суботичко-хоргошку пешчару.

 

Циљеви пројекта:
  • Ревизија списка врста стеница са панонских пешчарских травних станишта
  • Дефинисање кључних (индикаторских) врста и заједница у пешчарским травним стаништима
  • Утврдити распрострањење специјалиста пескова и ретких степских врста
  • Компаративни мониторинг полинатора и стеница у пешчарским травним стаништима
  • Едукација и популаризација на тему очувања пешчарских травних станишта

 

Прва фаза истраживања (2023):

Нашим пројектом смо обухватили како пешчаре Србије тако и оне у Мађарској, јер Мађарска на својој територији има кључна пешчарска станишта у Панонској низији. Такође, желимо да истражимо како фактори као што су географска ширина и различито управљање пешчарама у ове две земље утичу на композицију врста стеница.

Основни задатак ове истраживачке фазе је био попис фауне стеница пешчарских травних станишта на што ширем подручју Србије и Мађарске. Метода кошења је коришћена за сакупљање стеница са зељасте вегетација, док је на стаништима са жбуновима клеке (Juniperus communis) и глога (Crataegus monogyna) коришћена метода трешења стеница са грана на разапето платно.

Литературни подаци су ревидирани помоћу нових налаза са терена те је креирана јединствена листа врста стеница пешчарских травних станишта Панонског региона. Нова листа врста уз помоћ нових налаза у базама података су помогли да издвојимо таксоне од националног и регионалног конзервационог значаја, као и будуће кандидате за Црвене листе. Са новим сазнањима о распрострањењу карактеристичних врста пешчара дефинисали смо ‘хотспотове за стенице’ међу локацијама које смо истраживали. На крају смо идентификовали индикаторе и основни сет врста (тј. циљне врсте) које ћемо користити у наредној фази истраживања.

 

Друга фаза истраживања (2024):

На основу доброг искуства са методом брзе процене током претходног Рафорд пројекта о стеницама слатинских пашњака, одлучили смо да применимо сличну методологију и у пешчарским травним стаништима. У другој фази истраживања користићемо комбинацију методе брзе процене и мониторинга. За потребе истраживања одабрано је 30 пешчарски травних станишта у Мађарској (Кишкуншаг) и Србији (Делиблатска и Суботичка пешчара) где ћемо радити мониторинг полинатора (лептири, пчеле, осолике муве) и претходно одабраних циљаних врста стеница.

Овај део истраживања има за циљ да успостави стандардизовану процедуру за процену пешчаних травних станишта и мониторинг стеница. Желимо да креирамо протокол који не би шкодио инсектима а да обезбеди довољно ефикасне и поуздане информације које би могли да користимо у евалуацијама пешчаних травних станишта.

 

Презентације и предавања
  • У септембру 2023. године учествовали смо на XIV Симпозијуму ентомолога Србије у Новом Саду где смо дали кратак преглед извора који садрже податке о псамофилној фауну стеница у Србији. (Шеат & Надаждин: “Пешчарска фауна стеница (Heteroptera) Србије—Преглед литературе и налази у Алципхрон бази инсеката Србије) (Србија).
  • У септембру 2023. године представили смо и прелиминарне резултате нашег истраживања у оквиру недељних семинара које организује Департман за екологију Универзитета у Сегедину. Предавање је такође било и позив за студенте мастер студија Универзитета у Сегедину да се прикључе нашем тиму и учествују на пројекту (Мађарска).
  • У новембру 2023. године у сарадњи са професорицом биологије Хермином Виг Молнар организовали смо предавање за ученике Гимназије “Светозар Марковић” у Суботици. Наслов предавања је био Улога инсеката у заштити природе и еколошким истраживањима на примеру стеница (Србија).

У наредном периоду планирамо да одржимо још предавања јер наш рад на стеницама пешчарских травних станишта је тек почео!

Учесници на пројекту

Главни партнери на пројекту су Удружење ХабиПрот (Србија) и Мађарска лабораторија за примењену екологију (Мађарска). Чланове нашег тима чине и људи који долазе са Департмана за екологију Универзитета у Сегедину (Мађарска) као и са Департмана за биологију и екологију, Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду (Србија). Координаторка пројекта је Јелена Шеат, а у пројектном тиму су и Бојана Надаждин, Иван Тот, Михаило Вујић, Мирјана Ћук и Ботонд Мађар.

Велику захвалност дугујемо нашим пријатељима и колегама (Хермина Виг Молнар, Тања Томић, Калман Молдваи, Ката Фреи, Давид Грабовац), као и управљачима заштићених подручја (СРП “Делиблатска пешчара”, ПИО “Суботичка пешчара” и НП “Кишкуншаг”) који помажу и подржавају наш пројекат.

 

 

 

 

 

 


Ако желиш да поделиш сопствена искуства о стеницама и пешчарским стаништима, или желиш да сазнаш више о нашем пројекту, пиши нам на jelenaseat@yahoo.com.


 

Након вишегодишњег рада на стеницама панонских слатинских станишта са фокусом на слатинске пашњаке, наш тиме се специјализовао за заједнице травних станишта. Претходних година учествовали смо на неколико других истраживачких пројеката који се тичу стеница пашњака и ливада у Србији и Мађарској. Наше интересовање за панонска травна станишта и њихово очување нас је мотивисало да почнемо са истраживањем још једне врло специфичне фауне у Панонској низији како бисмо допринели новим сазнањима о екологији и конзервацији станишта и врста.

Погледајте наше претходне пројекте о слатинама – 2015, 2017, 2019-2020

Ранија истраживања пешчарских травних станишта и њихових заједница стеница у Србији су била много продуктивнија у односу на истраживања слатина. Међутим, последње студије које обухватају стенице пескова датирају из 1980-их и 1990-их, а на подручју Суботичко-хоргошке пешчаре никада није спроведено систематско истраживање већ постоје само спорадични налази врста у литератури и базама података. Ове чињенице су биле полазна тачка нашег пројекта под називом “Успостављање темеља за очување стеница (Heteroptera) и мониторинг инсеката у пешчарским травним стаништима Панонског региона” који је подржан грантом Рафорд фондације. Више о нашем пројекту можете наћи на линку до интернет странице Рафорд фондације.

 

Пешчаре Србије

Два највећа подручја под песком у Србији, Суботичко-хоргошка пешчара (Предео изузетних одлика “Суботичка пешчара”) и Делиблатска пешчара (Специјални резерват природе “Делиблатска пешчара”), су законом заштићена и представљају најбоље очуване панонске пешчарске пределе у нашој земљи. Остале пешчаре у Србији су представљене знатно мањим фрагментима који су дистрибуирани дуж Дунава у Бачкој и од Рама до Неготина у Источној Србији.

Мапа распрострањења пешчара у Србији може се наћи на страницама Википедије.

 

Конзервациони значај пешчарских травних станишта

Ако желиш да сазнаш више о пешчарским травним стаништима Панонске низије, шта их карактерише и шта угрожава њихов опстанак – погледај брошуру коју смо припремили.

 

Историјат истраживања стеница пескова у Србији

Најранији подаци о стеницама пескова Србије су објављени 1987. године у монографији “Фауна Краљевине Угарсе” (Fauna Regni Hungariae) мађарског ентомолога Гезе Хорвата. У овој публикацији се налазе подаци о налазима стеница са Делибластке и Суботичко-хоргошке пешчаре са околином. Хорватова листа стеница пескова садржи 64 врсте из Делиблатске пешчаре и само 16 врста из Суботичко-хоргошке пешчаре.

Највећи допринос истарживању стеница пешчара је дала Љиљана Протић, хетероптеролог и кустос Природњачког музеја у Београду. Она је објавила око 10-ак научних радова којима су обухваћени налази стеница са Делиблатске и Рамско-голубачке пешчаре. Према Протићевој коначни списак врста стеница садржи 172 врсте са Рамско-голубачке пешчаре и чак 250 врста са Делиблатске пешчаре.

Последњих 15 година чланови и сарадници Удружења ХабиПрот су сакупљали податке о инсектима широм Србије као и са пешчара. У овом тренутку, Алципхрон база садржи 8 врста стеница из Рамско-голубачке пешчаре, 41 врсту из Делиблатске пешчаре и 69 врста из Суботичко-хоргошке пешчаре. Такође, Алцифрон је тренутно најрелевантнији извор фаунистичких података о стеницама за Суботичко-хоргошку пешчару.

 

Циљеви пројекта:
  • Ревизија списка врста стеница са панонских пешчарских травних станишта
  • Дефинисање кључних (индикаторских) врста и заједница у пешчарским травним стаништима
  • Утврдити распрострањење специјалиста пескова и ретких степских врста
  • Компаративни мониторинг полинатора и стеница у пешчарским травним стаништима
  • Едукација и популаризација на тему очувања пешчарских травних станишта

 

Прва фаза истраживања (2023):

Нашим пројектом смо обухватили како пешчаре Србије тако и оне у Мађарској, јер Мађарска на својој територији има кључна пешчарска станишта у Панонској низији. Такође, желимо да истражимо како фактори као што су географска ширина и различито управљање пешчарама у ове две земље утичу на композицију врста стеница.

Основни задатак ове истраживачке фазе је био попис фауне стеница пешчарских травних станишта на што ширем подручју Србије и Мађарске. Метода кошења је коришћена за сакупљање стеница са зељасте вегетација, док је на стаништима са жбуновима клеке (Juniperus communis) и глога (Crataegus monogyna) коришћена метода трешења стеница са грана на разапето платно.

Литературни подаци су ревидирани помоћу нових налаза са терена те је креирана јединствена листа врста стеница пешчарских травних станишта Панонског региона. Нова листа врста уз помоћ нових налаза у базама података су помогли да издвојимо таксоне од националног и регионалног конзервационог значаја, као и будуће кандидате за Црвене листе. Са новим сазнањима о распрострањењу карактеристичних врста пешчара дефинисали смо ‘хотспотове за стенице’ међу локацијама које смо истраживали. На крају смо идентификовали индикаторе и основни сет врста (тј. циљне врсте) које ћемо користити у наредној фази истраживања.

 

Друга фаза истраживања (2024):

На основу доброг искуства са методом брзе процене током претходног Рафорд пројекта о стеницама слатинских пашњака, одлучили смо да применимо сличну методологију и у пешчарским травним стаништима. У другој фази истраживања користићемо комбинацију методе брзе процене и мониторинга. За потребе истраживања одабрано је 30 пешчарски травних станишта у Мађарској (Кишкуншаг) и Србији (Делиблатска и Суботичка пешчара) где ћемо радити мониторинг полинатора (лептири, пчеле, осолике муве) и претходно одабраних циљаних врста стеница.

Овај део истраживања има за циљ да успостави стандардизовану процедуру за процену пешчаних травних станишта и мониторинг стеница. Желимо да креирамо протокол који не би шкодио инсектима а да обезбеди довољно ефикасне и поуздане информације које би могли да користимо у евалуацијама пешчаних травних станишта.

 

Презентације и предавања
  • У септембру 2023. године учествовали смо на XIV Симпозијуму ентомолога Србије у Новом Саду где смо дали кратак преглед извора који садрже податке о псамофилној фауну стеница у Србији. (Шеат & Надаждин: “Пешчарска фауна стеница (Heteroptera) Србије—Преглед литературе и налази у Алципхрон бази инсеката Србије) (Србија).
  • У септембру 2023. године представили смо и прелиминарне резултате нашег истраживања у оквиру недељних семинара које организује Департман за екологију Универзитета у Сегедину. Предавање је такође било и позив за студенте мастер студија Универзитета у Сегедину да се прикључе нашем тиму и учествују на пројекту (Мађарска).
  • У новембру 2023. године у сарадњи са професорицом биологије Хермином Виг Молнар организовали смо предавање за ученике Гимназије “Светозар Марковић” у Суботици. Наслов предавања је био Улога инсеката у заштити природе и еколошким истраживањима на примеру стеница (Србија).

У наредном периоду планирамо да одржимо још предавања јер наш рад на стеницама пешчарских травних станишта је тек почео!

Учесници на пројекту

Главни партнери на пројекту су Удружење ХабиПрот (Србија) и Мађарска лабораторија за примењену екологију (Мађарска). Чланове нашег тима чине и људи који долазе са Департмана за екологију Универзитета у Сегедину (Мађарска) као и са Департмана за биологију и екологију, Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду (Србија). Координаторка пројекта је Јелена Шеат, а у пројектном тиму су и Бојана Надаждин, Иван Тот, Михаило Вујић, Мирјана Ћук и Ботонд Мађар.

Велику захвалност дугујемо нашим пријатељима и колегама (Хермина Виг Молнар, Тања Томић, Калман Молдваи, Ката Фреи, Давид Грабовац), као и управљачима заштићених подручја (СРП “Делиблатска пешчара”, ПИО “Суботичка пешчара” и НП “Кишкуншаг”) који помажу и подржавају наш пројекат.

 

 

 

 

 

 


Ако желиш да поделиш сопствена искуства о стеницама и пешчарским стаништима, или желиш да сазнаш више о нашем пројекту, пиши нам на jelenaseat@yahoo.com.