Како је настала идеја о истраживању слатинских стеница у Војводини, као и зашто је важно да се упознамо са инсекатским заједницама и слатинским стаништима, како да их сачувамо и промовишемо њихове природне вредности, можете прочитати на страницама где су детаљније представљени наши пројекти из 2015. и 2017. године.

Уместо увода

Након пар година истраживања фауне стеница слатинских станишта у панонском делу Србије, сазнали смо много о станишним преференцијама појединих врста, дистрибуцији слатинских специјалиста, срединским факторима који обликују састав заједница стеница, као и то које врсте се ретко срећу на територији Србије и заслужују већу пажњу заштитара. Такође, стекли смо и одређено практично искуство на терену што нас је подстакло да се током новог пројекта више фокусирамо на истраживачки рад и његову потенцијалну примену у проучавању екологије и очувања стеница. Званичан назив нашег пројекта је “Стенице (Heteroptera) халофитних станишта Војводине (III део)  ̶  Елаборација методе брзе процене и мониторинга панонских слатинских пашњака базираних на стеницама”, а детаље о њему можете наћи на сајту Рaфорд фондације, која је и овог пута подржала наш рад. Иако су централну позицију у пројекту заузеле научно-истраживачке активности, нисмо запоставили ни рад на промоцији очувања инсеката у Србији и природе уопште.

Циљеви пројекта:

• утврдити могућности коришћења методе брзе процене у евалуацији конзервационог статуса слатинских пашњака,
• испитати како кошење малих површина на слатинским пашњацима утиче на присутне заједнице стеница,
• промовисање очувања слатинских станишта и стеница које их настањују,
• публиковање резултата истраживања и извештавање стручне јавности.

Како нам стенице могу помоћи у процени конзервационог статуса и квалитета слатинских пашњака?

Својом бројношћу и богатством врста, инсекти могу да укажу на разноврсност микростаништа и ресурса присутних на одређеном станишту. Такође, већина инсеката врло брзо реагује на промене које се дешавају у њиховом окружењу, те се поједине групе (као што су опрашивачи на травним стаништима – лептири, пчеле, осолике муве) стандардно користе у еколошким проценама. Нарочито брз и специфичан одговор дају врсте које су високо прилагођене на специфичне услове средине или специфичне ресурсе. Врсте са карактеристичним одговором на промене у станишту сматрају се добрим биоиндикаторима; што је већа специјализација врсте већа је њена осетљивост на промене у животној средини, а последично она има и већу индикаторску вредност, тј. поузданији је показатељ.

Као претежно биљоједни организми, стенице слатинских пашњака најбрже реагују на промене у биљном покривачу. Вегетација овде не представља само извор хране, већ одређује и микроклиматске услове у станишту, пружа заштиту од предатора, заштиту током зиме и обезбеђује супстрат за полагање јаја. Иначе, стенице су једна од најразноврснијих инсекатских група на слатинским пашњацима, а за потребе мониторинга, управљања и очувања нарочито је важно имати групу која је добар репрезент локалне ентомофауне. Велики број врста и различите функције које обављају, квалификује стенице као добре показатеље стања и квалитета слатинских пашњака, а недостатак опрашивача у овим срединама додатно истиче потребу за употребом сурогат индикатора као што су стенице.

Метода брзе процене (rapid assessment) стеницама

У литератури се метода помиње и као rapid bioassessment, rapid biological assessment, rapid biodiversity assessment, а њене предности су што, за разлику од традиционалног фаунистичког пописа, штеди време проведено на терену и у лабораторији, као и ресурсе. Такође, метода је углавном недеструктивна и обезбеђују прилично корисне информације о конзервационом значају станишта/предела.

Како бисмо утврдили конзервациони значај постојећих слатинских пашњака у Војводини, осмишљен је протокол/упитник за њихову евалуацију. Протокол је базиран на утврђивању присуства осам циљаних врста стеница (слатински специјалисти и ретке степске врсте, једноставне за идентификацију на терену), које се помињу у националним црвеним листама панонских земаља, а чије је присуство потврђено у Србији током ранијих истраживања. Поред података о стеницама, протокол чини и низ рубрика које садрже податке о вегетацији, начинима и интензитету коришћења пашњака, као и факторима угрожавања. Циљ евалуације је да на једноставан и ефикасан начин да релативно поуздане информације о значају одређеног слатинског пашњака за локални биодиверзитет чиме би се омогућило брже деловање и примена мера заштите које би допринеле очувању угрожених слатинских фрагмената у Војводини.

Кошење као алтернатива испаши

Испаша ниског интензитета се сматра најбољим начином одржавања нископродуктивних пашњака какви су слатински пашњаци. Међутим, није увек могуће применити овакав начин управљања те се јавила потреба за применом кошења на појединим слатинским пашњацима у Војводини.

Утицај кошења на слатинске стенице је већ истраживан у Мађарској, где се показало да уклањање вегетације са великих површина пашњака значајно мења састав заједница стеница на кошеним и некошеним деловима. Међутим, у нашем истраживању покушали смо да утврдимо како кошење утиче на стенице ако се вегетација уклони са малих експерименталних парцела које су окружене некошеним деловима. Такође, у ком степену су измењени микроклиматски услови (влажност и температура ваздуха у приземном слоју) на кошеним деловима у односу на некошене током различитих делова сезоне (од пролећа до јесени). Разлике у саставу заједница стеница кошених и некошених делова пашњака ће нам дати информације о томе колико је овакав начин управљања погодан за очување диверзитета инсеката и биодиверзитета слатинских пашњака уопште.

Фото-изложба и брошура о слатинама и стеницама

За потребе промоције нашег пројекта и популаризације стеница и њихових слатинских станишта у Војводини, планирана је фото-изложба са кратким уводним предавањем којом би се представио микро-свет слатина као и лепоте ових јединствених панонских предела. Међутим, услед ковид-кризе ова активност је померена за неко будуће безбедније време о чему ћемо благовремено обавестити све заинтересоване преко сајта и Facebook странице удружења „ХабиПрот“.

Припремили смо и брошуру како бисмо упознали ширу јавност са значајем слатинских станишта у Србији, проблемима са којима се суочавају ови делови природе, зашто је важно истраживање стеница и на који начин нам стенице могу помоћи у очувању преосталих слатинских фрагмената.

Стручна излагања и научне публикације

• У марту 2019. године одржано је предавање о пројектним активностима и дотадашњим резултатима истраживања слатинских стеница у Војводини. Предавање је било намењено студентима мастер студија екологије на Департману за екологију Универзитета у Сегедину у циљу мотивисања младих да и сами започну сличне истраживачке пројекте из области екологије и заштите природе.
• У августу 2019. године представили смо свој рад на Студентској конференцији о истраживањима у заштити природе (Student Conference on Conservation Science – SCCS Europe 2019) усменом презентацијом под насловом „Улога композиције предела и начина коришћења слатинских пашњака у Србији у обликовању заједница стеница“. Конференција је организована од стране мађарског Центра за еколошка истраживања на језеру Балатон.
• У септембру 2019. године представили смо се на XII Симпозијуму ентомолога Србије који је одржан у Нишу са презентацијом под насловом „Улога стеница (Heteroptera) у брзој процени квалитета слатинских пашњака у Војводини“.
• У новембру 2020. године публикован је наш рад на тему високо ’угнежђене’ структуре заједница стеница са слатинских пашњака. Више о раду можете прочитати овде.
• У фебруару 2021. године прихваћен је и свеобухватни рад о фауни стеница слатинских станишта у Војводини и новим врстама за Србију, а ову публикацију можете погледати овде.

Учесници на пројекту

Удружење “ХабиПрот” је и овај пут било носилац пројекта, координатор активности је била Јелена Шеат, а део истраживачког тима Бојана Надаждин. Повремено су нам се придруживали и испомагали нас у нашим активностима колеге, пријатељи и чланови породица те бисмо овом приликом да се захвалимо појединцима и организацијама који су учествовали – Иван Тот, Тања Тунић, Давид Грабовац, Анита Сучић (Удружење за заштиту велике дропље), Ранко Перић, Калман Молдваи, Департман за екологију Универзитета у Сегедину, ЈП “Палић-Лудаш”, Установа “Резервати природе” Зрењанин, Покрајински завод за заштиту природе.

Ако желиш да поделиш своја искуства о стеницама и слатинама, или једноставно хоћеш да сазнаш више о пројекту пиши нам на jelenaseat@yahoo.com.