Stenice vojvođanskih slatina – III deo (2019-2020)

Kako je nastala ideja o istraživanju slatinskih stenica u Vojvodini, kao i zašto je važno da se upoznamo sa insekatskim zajednicama i slatinskim staništima, kako da ih sačuvamo i promovišemo njihove prirodne vrednosti, možete pročitati na stranicama gde su detaljnije predstavljeni naši projekti iz 2015. i 2017. godine.    

 

Umesto uvoda

Nakon par godina istraživanja faune stenica slatinskih staništa u panonskom delu Srbije, saznali smo mnogo o stanišnim preferencijama pojedinih vrsta, distribuciji slatinskih specijalista, sredinskim faktorima koji oblikuju sastav zajednica stenica, kao i to koje vrste se retko sreću na teritoriji Srbije i zaslužuju veću pažnju zaštitara. Takođe, stekli smo i određeno praktično iskustvo na terenu što nas je podstaklo da se tokom novog projekta više fokusiramo na istraživački rad i njegovu potencijalnu primenu u proučavanju ekologije i očuvanja stenica. Zvaničan naziv našeg projekta je “Stenice (Heteroptera) halofitnih staništa Vojvodine (III deo)  ̶  Elaboracija metode brze procene i monitoringa panonskih slatinskih pašnjaka baziranih na stenicama”, a detalje o njemu možete naći na sajtu Rufford fondacije, koja je i ovog puta podržala naš rad. Iako su centralnu poziciju u projektu zauzele naučno-istraživačke aktivnosti, nismo zapostavili ni rad na promociji očuvanja insekata u Srbiji i prirode uopšte.

Ciljevi projekta:

  • utvrditi mogućnosti korišćenja metode brze procene u evaluaciji konzervacionog statusa slatinskih pašnjaka,
  • ispitati kako košenje malih površina na slatinskim pašnjacima utiče na prisutne zajednice stenica,
  • promovisanje očuvanja slatinskih staništa i stenica koje ih nastanjuju,
  • publikovanje rezultata istraživanja i izveštavanje stručne javnosti.

 

Kako nam stenice mogu pomoći u proceni konzervacionog statusa i kvaliteta slatinskih pašnjaka?

Svojom brojnošću i bogatstvom vrsta, insekti mogu da ukažu na raznovrsnost mikrostaništa i resursa prisutnih na određenom staništu. Takođe, većina insekata vrlo brzo reaguje na promene koje se dešavaju u njihovom okruženju, te se pojedine grupe (kao što su oprašivači na travnim staništima – leptiri, pčele, osolike muve) standardno koriste u ekološkim procenama. Naročito brz i specifičan odgovor daju vrste koje su visoko prilagođene na specifične uslove sredine ili specifične resurse. Vrste sa karakterističnim odgovorom na promene u staništu smatraju se dobrim bioindikatorima; što je veća specijalizacija vrste veća je njena osetljivost na promene u životnoj sredini, a posledično ona ima i veću indikatorsku vrednost, tj. pouzdaniji je pokazatelj.

Kao pretežno biljojedni organizmi, stenice slatinskih pašnjaka najbrže reaguju na promene u biljnom pokrivaču. Vegetacija ovde ne predstavlja samo izvor hrane, već određuje i mikroklimatske uslove u staništu, pruža zaštitu od predatora, zaštitu tokom zime i obezbeđuje supstrat za polaganje jaja. Inače, stenice su jedna od najraznovrsnijih insekatskih grupa na slatinskim pašnjacima, a za potrebe monitoringa, upravljanja i očuvanja naročito je važno imati grupu koja je dobar reprezent lokalne entomofaune. Veliki broj vrsta i različite funkcije koje obavljaju, kvalifikuje stenice kao dobre pokazatelje stanja i kvaliteta slatinskih pašnjaka, a nedostatak oprašivača u ovim sredinama dodatno ističe potrebu za upotrebom surogat indikatora kao što su stenice.

 

   

 

Metoda brze procene (rapid assessment) stenicama

U literaturi se metoda pominje i kao rapid bioassessment, rapid biological assessment, rapid biodiversity assessment, a njene prednosti su što, za razliku od tradicionalnog faunističkog popisa, štedi vreme provedeno na terenu i u laboratoriji, kao i resurse. Takođe, metoda je uglavnom nedestruktivna i obezbeđuju prilično korisne informacije o konzervacionom značaju staništa/predela.

Kako bismo utvrdili konzervacioni značaj postojećih slatinskih pašnjaka u Vojvodini, osmišljen je protokol/upitnik za njihovu evaluaciju. Protokol je baziran na utvrđivanju prisustva osam ciljanih vrsta stenica (slatinski specijalisti i retke stepske vrste, jednostavne za identifikaciju na terenu), koje se pominju u nacionalnim crvenim listama panonskih zemalja, a čije je prisustvo potvrđeno u Srbiji tokom ranijih istraživanja. Pored podataka o stenicama, protokol čini i niz rubrika koje sadrže podatke o vegetaciji, načinima i intenzitetu korišćenja pašnjaka, kao i faktorima ugrožavanja. Cilj evaluacije je da na jednostavan i efikasan način da relativno pouzdane informacije o značaju određenog slatinskog pašnjaka za lokalni biodiverzitet čime bi se omogućilo brže delovanje i primena mera zaštite koje bi doprinele očuvanju ugroženih slatinskih fragmenata u Vojvodini.

   

 

Košenje kao alternativa ispaši

Ispaša niskog intenziteta se smatra najboljim načinom održavanja niskoproduktivnih pašnjaka kakvi su slatinski pašnjaci. Međutim, nije uvek moguće primeniti ovakav način upravljanja te se javila potreba za primenom košenja na pojedinim slatinskim pašnjacima u Vojvodini.

Uticaj košenja na slatinske stenice je već istraživan u Mađarskoj, gde se pokazalo da uklanjanje vegetacije sa velikih površina pašnjaka značajno menja sastav zajednica stenica na košenim i nekošenim delovima. Međutim, u našem istraživanju pokušali smo da utvrdimo kako košenje utiče na stenice ako se vegetacija ukloni sa malih eksperimentalnih parcela koje su okružene nekošenim delovima. Takođe, u kom stepenu su izmenjeni mikroklimatski uslovi (vlažnost i temperatura vazduha u prizemnom sloju) na košenim delovima u odnosu na nekošene tokom različitih delova sezone (od proleća do jeseni). Razlike u sastavu zajednica stenica košenih i nekošenih delova pašnjaka će nam dati informacije o tome koliko je ovakav način upravljanja pogodan za očuvanje diverziteta insekata i biodiverziteta slatinskih pašnjaka uopšte.

   

 

Foto-izložba i brošura o slatinama i stenicama

Za potrebe promocije našeg projekta i popularizacije stenica i njihovih slatinskih staništa u Vojvodini, planirana je foto-izložba sa kratkim uvodnim predavanjem kojom bi se predstavio mikro-svet slatina kao i lepote ovih jedinstvenih panonskih predela. Međutim, usled Covid-krize ova aktivnost je pomerena za neko buduće bezbednije vreme o čemu ćemo blagovremeno obavestiti sve zainteresovane preko sajta i Facebook stranice udruženja „HabiProt“.

Pripremili smo i brošuru kako bismo upoznali širu javnost sa značajem slatinskih staništa u Srbiji, problemima sa kojima se suočavaju ovi delovi prirode, zašto je važno istraživanje stenica i na koji način nam stenice mogu pomoći u očuvanju preostalih slatinskih fragmenata.

 

Stručna izlaganja i naučne publikacije

  • U martu 2019. godine održano je predavanje o projektnim aktivnostima i dotadašnjim rezultatima istraživanja slatinskih stenica u Vojvodini. Predavanje je bilo namenjeno studentima master studija ekologije na Departmanu za ekologiju Univerziteta u Segedinu u cilju motivisanja mladih da i sami započnu slične istraživačke projekte iz oblasti ekologije i zaštite prirode.
  • U avgustu 2019. godine predstavili smo svoj rad na Studentskoj konferenciji o istraživanjima u zaštiti prirode (Student Conference on Conservation Science – SCCS Europe 2019) usmenom prezentacijom pod naslovom „Uloga kompozicije predela i načina korišćenja slatinskih pašnjaka u Srbiji u oblikovanju zajednica stenica“. Konferencija je organizovana od strane mađarskog Centra za ekološka istraživanja na jezeru Balaton.
  • U septembru 2019. godine predstavili smo se na XII Simpozijumu entomologa Srbije koji je održan u Nišu sa prezentacijom pod naslovom „Uloga stenica (Heteroptera) u brzoj proceni kvaliteta slatinskih pašnjaka u Vojvodini“.
  • U novembru 2020. godine publikovan je naš rad na temu visoko ’ugnežđene’ strukture zajednica stenica sa slatinskih pašnjaka. Više o radu možete pročitati ovde.
  • U februaru 2021. godine prihvaćen je i sveobuhvatni rad o fauni stenica slatinskih staništa u Vojvodini i novim vrstama za Srbiju, a ovu publikaciju možete pogledati ovde.

 

Učesnici na projektu

Udruženje “HabiProt” je i ovaj put bilo nosilac projekta, koordinator aktivnosti je bila Jelena Šeat, a deo istraživačkog tima Bojana Nadaždin. Povremeno su nam se pridruživali i ispomagali nas u našim aktivnostima kolege, prijatelji i članovi porodica te bismo ovom prilikom da se zahvalimo pojedincima i organizacijama koji su učestvovali – Ivan Tot, Tanja Tunić, David Grabovac, Anita Sučić (Udruženje za zaštitu velike droplje), Ranko Perić, Kalman Moldvai, Departman za ekologiju Univerziteta u Segedinu, JP “Palić-Ludaš”, Ustanova “Rezervati prirode” Zrenjanin, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode.

 


Ako želiš da podeliš svoja iskustva o stenicama i slatinama, ili jednostavno hoćeš da saznaš više o projektu piši nam na jelenaseat@yahoo.com.