Stenice vojvođanskih slatina – II deo (2017)

U 2015. godini otpočeli smo istraživanje stenica koje nastanjuju slatinska (halofitna) staništa Vojvodine. Kako je nastala ideja o ovom istraživanju, kao i zašto je važno da se upoznamo sa insekatskim zajednicama i slatinskim staništima, kako da ih sačuvamo i promovišemo njihove prirodne vrednosti, možete pročitati na stranici gde je detaljnije predstavljen naš prethodni projekat.

Nastavak priče o stenicama i slatinama

Nakon dve godine istraživanje stenica slatinskih staništa u Vojvodini je nastavljeno, ali ovog puta u fokusu su bile stenice koje nastanjuju pašnjake u Banatu. Zašto smo odabrali baš banatske slatine, kako se one razlikuju od sličnih područja u Bačkoj, postoje li razlike u sastavu zajednica slatinskih stenica u Banatu i Bačkoj, su samo neka od pitanja na koja smo pokušali da odgovorimo. Kao i prošli put, naš projekat istraživanja i popularizacije slatina i stenica Banata podržala je Rufford fondacija, a zvaničan naslov projekta glasi: “Stenice (Heteroptera) halofitnih staništa Vojvodine (II deo) ̶ Mogućnosti očuvanja stenica u Banatu”. Više o samom projektu možete naći na internet stranici Rufford fondacije ovde.

Ciljevi projekta:

popis stenica slatinskih (halofitnih) staništa u Banatu i rasprostranjenje slatinskih specijalista u Vojvodini,
prikupljanje podataka o ekologiji slatinskih stenica i ljudskim aktivnostima koje ugrožavaju ove insekte i njihova staništa,
predstavljanje rezultata istraživanja naučnoj javnosti,
promocija važnosti očuvanja slatinskih staništa i stenica,
jačanje istraživačkog tima.

Banatske slatine i njihovi stanovnici

Banat predstavlja najjužniji deo Panonske nizije, a područje odlikuju velike površine pod zaslanjenim (slatinskim) zemljištem u nekadašnjoj plavnoj zoni velikih banatskih reka Tise i Tamiša. Banatske slatine su najprostranija travna staništa sa halofilnom (slanoljubivom) vegetacijom u Srbiji koja se tradicionalno koriste kao pašnjaci. Iako je ekstenzivno pašarenje na slatinama jedna od preporučenih konzervacionih mera, u Banatu se neretko sreću površine koje su prenapasane decenijama, a originalnu slatinsku vegetaciju smenjuju korovske i livadske zajednice. Pored intenzivne destruktivne ispaše, slatinski pašnjaci u Banatu su često pretvoreni u deponije i odlagališta otpada, a neodgovorno paljenje trske nekada uzrokuje požare na otvorenim površinama slatina. Sve aktivnosti čoveka u nekom staništu koje narušavaju strukturu, diverzitet i autohtonost biljnih zajednica će posledično uticati i na insekte koji zavise od prisutne vegetacije. Drugim rečima, ono što ugrožava biljke na banatskim slatinama može imati za posledicu nestanak velikog broja retkih insekatskih vrsta kao što su slatinski specijalisti među stenicama.

Na panonskim slatinama se sreće svega nekoliko vrsta, ekskluzivno slatinskih predstavnika, koje su najčešće ishranom vezane za specifične slatinske biljke (halofite) i ne mogu se naći na drugim tipovima staništa. Najkarakterističnija i najčešće prisutna vrsta slatina Vojvodine je Henestaris halophilus, maskota prethodnog projekta i inspriracija za logo. Druga vrsta je Conostethus hungaricus, široko rasprostranjena u Vojvodini i prisutna je u velikom broju samo tokom par nedelja u maju i/ili junu. Treća i najređa slatinska vrsta je Solenoxyphus fuscovenosus, javlja se kratko tokom septembra meseca i do sada je zabeležena samo na dve lokacije u Srbiji, u okolini Horgoša i selu Vlajkovac kod Vršca.

Pored slatinskih specijalista na slatinama Bačke i Banata prisutno je oko 180 vrsta stenica, zabeležene su nove vrste za faunu Srbije, a za nekoliko vrsta je potvrđeno prisustvo u Srbiji nakon više od sto godina.

Opšti utisak o stanju slatinskih staništa Bačke i Banata je da su banatske slatine više korišćene za ispašu, te je posledično vegetacija dosta niska, skoro bez ikakve struktuiranosti, a diverzitet stenica ovakvih staništa je dosta oskudan. Na banatskim slatinama je u proseku beleženo oko dvadesetak vrsta po lokalitetu za celu sezonu. Sa druge strane, slatine u Bačkoj su slabo korišćene, neretko i zapuštene, sa visokom vegetacijom prilično gustog sklopa ponekad i žbunjem te više podsećaju na stepu što često nisu pogodni uslovi za opstanak slatinskih specijalista. Slatinski specijalisti generalno vole prilično suva i topla mesta, i odgovaraju im staništa retkog biljnog pokrivača sa delovima potpuno ogoljenog tla. Usled bolje struktuiranosti vegetacije i veće florističke raznovrsnosti, bačke slatine odlikuje veći diverzitet stenica, međutim, najveći broj vrsta su generalisti i široko rasprostranjene stepske vrste.

Panonski endem i Natura 2000 vrsta Isophya costata na banatskim slatinama

Tokom obilaska slatina po Banatu fotografisali smo i jednu ženku vrste Isophya costata na pašnjaku kod Sečnja. Kolega Slobodan Ivković je identifikovao vrstu sa fotografije, kasnije potvrdio i prisustvo mužjaka na istoj lokaciji, a zatim proverio i ostale istraživane lokalitete te našao jedinke iste vrste i kod Vlajkovca. Nalazi I. costata kod Sečnja i Vlajkovca su novi i najjužniji nalazi vrste u njenom arealu.

Pišemo i pričamo o slatinama i stenicama

U koautorstvu sa dr Draganom Vajgandom objavili smo naučno-popularni tekst o biodiverzitetskom značaju slatinskih staništa u 56. broju poljoprivrednog online biltena “Za našu zemlju”. Tekst “Slatine – ugroženi biseri Vojvodine” možete naći ovde.
Nastavljamo da pišemo za časopis posvećen zaštiti prirode “Terenac”. U 2. broju časopisa koji izdaje društvo NIDSBE “Josif Pančić” iz Novog Sada našao se i naš članak o značaju očuvanja travnih staništa u Vojvodini, a tekst “Sačuvajmo travna staništa” možete pročitati na sledećem linku.
O slatinskim staništima u okolini Vršca pisali smo za naredni broj godišnjaka “Gea” koji izdaje istoimeno prirodnjačko društvo iz Vršca. Kratak članak možete pročitati оvde.
U radio emisiji “Korak ka nauci” Radija Beograd 1 predstavili smo naš rad na projektu istraživanja slatinskih stenica u Banatu.

Stručni skupovi i publikacije

Na XI Simpozijumu entomologa Srbije (SES) koji je održan na Goču od 17-21. septembra 2017. godine, prezentovali smo istraživanje o fauni stenica stepskih i slatinskih staništa SRP “Selevenjske pustare”. Apstrakt sa XI SES-a možete naći ovde.
Naša prva skromna publikacija o stenicama vojvođanskih slatina objavljena je u specijalnom broju herpetološkog časopisa “Hyla”. Kratko saopštenje možete naći na ovom linku.
U narednom periodu predstavićemo svoj rad stručnoj javnosti na Evropskom hemipterološkom kongresu u Poljskoj u junu 2018. godine.
Učestvovaćemo i na 3. Balkanskoj Rufford konferenciji pod nazivom “Istražimo i zaštitimo prirodne lepote Balkana” koja će biti održana u septembru 2018. godine na Srebrnom jezeru. Član našeg tima, Jelena Šeat, je u organizacionom odboru konferencije.

Projekat “Wiki voli panonske slatine”

U saradnji sa našim timom i finansijsku podršku Vikimedije Srbije kolege iz društva NIDSBE “Josif Pančić” su tokom 2017. godine realizovale projekat koji je imao za cilja da kroz kratke edukativne i zanimljive tekstove o slatinama i vrstama koje ih nastanjuju informiše javnost o prirodnom bogatstvu i važnosti očuvanja ovih staništa. Napisano je 55 tekstova, revidirano 20 tekstova i postavljeno oko 280 fotografija od kojih je deo nastao tokom naših terenskih aktivnosti po Banatu.

Učesnici na projektu

Istraživački tim i na ovom projektu činili su članovi Udruženja “HabiProt” i Naučno-istraživačkog društva studenata biologije i ekologije “Josif Pančić” iz Novog Sada, u sastavu Jelena Šeat – koordinator, Bojana Nadaždin, Nikola Milić i Mirjana Ćuk. Povremeno su nam se na terenima pridruživali i pomagali nam prijatelji i članovi porodica kojima bi ovom prilikom da se zahvalimo: Davidu Grabovcu, Goranu Rakiću i Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Zoranu Gavriloviću, Milivoju Vučanoviću, Tanji Tunić, Ranku Periću, Borisu Stajevskom, upravljačima SRP “Okanj bara” i SRP “Pašnjaci velike droplje”, porodicama Nadaždin i Šeat.